24-02-2015, 12:03 AM
Још речитије је то поновљено на Првој месној партијској конференцији Београда одржаној почетком марта 1945. године. Тада је београдским комунистима постављен задатак да окупљају стручњаке, јер, како се наглашавало: “Откуда ћемо их добити? Нема их. Не можемо их избацити из јединица.” 18
С друге стране, довољно је поменути да је Партија све време имала проблем са недостатком не само образованијих кадрова већ и са недостатком кадрова које је одликовала елементарна писменост. Према подацима из 1948. године, када је у Партију ушао знатан број образованијих људи, без школе и са основном школом било је више од 62% чланова, а у Србији чак 74,6%. 19
Будући да су чланови Партије били распоређени на све функције у државном и привредном апарату, образовна структура је показивала да је 65,4% службеника имало мање од основног, само основно образовање или непотпуно средње образовање. 20
...
У социјалној структури КПЈ преовлађивало је сељаштво, сходно аграрној структури друштва. Број припадника интелектуалног слоја је, услед подозривости, био мали али се временом повећао у складу са повећањем њиховог броја у друштву. Интелектуалци су пред ослобођење чинили тек 5-6% чланства, да би се тај проценат повећао у време Петог конгреса КПЈ на 14,28%.
Истовремено њихов број у социјалној структури Комунистичке партије Србије износи 19% (интелектуалци, ђаци и студенти). Важно је напоменути да су интелектуалци више били заступљени у руководству странке а мање у чланству. У руководству КПЈ 1948. године интелектуалци су чинили око 50% чланова. Наравно, револуционарна дефиниција интелигенције је под интелигенцијом подразумевала учитеље, ђаке, студенте, интелектуалце који су се политички и идеолошки образовали и васпитавали на партијским курсевима и школама. Основну литературу чинили су Историја СКП (б), класици марксизма-лењинизма, говори руководећих југословенских комуниста. 48
_____________________________________________
18 АС, Централни комитет Савеза комуниста Србије (ЦК СКС), Организационо-инструкторска управа, к-146, Материјали са Прве месне партијске конференције Београда одржане 4. марта 1945
19 V конгрес Комунистичке партије Југославије 21–28. јул 1948, Београд 1949, стр. 165, Реферат Александра Ранковића о организационом раду; АС, ЦК СКС, Други конгрес КПС, ф-3, Статистички преглед партијске организације Србије. Од Првог до Другог конгреса КП Србије мај 1945 – јануар 1949.
20 M. Milić, Revolucija i socijalna struktura, Beograd, 1978, str. 133.
48 V конгрес Комунистичке партије Југославије 21–28. јул 1948, Београд, 1949, стр. 846–865; Списак кандидата за чланове ЦК КПЈ, Извештај изборне комисије о резултатима избора за чланове ЦК КПЈ. Партијски извештај са оснивачког конгреса КП Србије доноси састав ЦК КПС према којем је од 43 члана било и 19 интелектуалаца. Уколико се детаљније погледа састав, види се да је само 7 чланова имало завршен факултет (Оснивачки конгрес КП Србије (9–12. мај 1945), Београд, 1972, стр. 229–233).
...
У судство је нова југословенска власт увела лаички елеменат и на њему је инсистирала пошто је сматрала да само они који су произашли из народа могу чинити “народни суд” и најбоље могу применити “народну правду”. Међутим, убрзо је нова власт схватила да мора да се ослони и на правнике и судије пошто су лаици били, признавало се, не само “нестручни” и “пасивни”, већ да “не разумеју посао и траже објашњења од стручњака”.
Изгледа да је било доста случајева у којима су сељаци одбијали да суде у граду па чак уопште и да се прихвате таквих дужности. То је утицало да нови органи власти разреше ситуацију ангажовањем стручних лица (АС, Президијум Народне Скупштине НРС, ф-1, бр. 15, Записник са 11 (ванредне) седнице Председништва АСНОС-а од 17. марта 1945).
Према подацима М. Бјелајца после повратка из заробљеништва у редове нове војске примљено је одмах 733 официра бивше Југословенске војске, а потом 1946. и 1947. године је примљено још 1.283 официра међу којима и 12 генерала. Недостатак образованих официра омогућио је да се прихваћени официри запосле у наставним установама и обуци где је њихово познавање војних вештина било искоришћено (M. Bjelajac, Jugoslovensko iskustvo sa multietničkom armijom 1918–1991, Beograd, 1999, str. 48).
С друге стране, довољно је поменути да је Партија све време имала проблем са недостатком не само образованијих кадрова већ и са недостатком кадрова које је одликовала елементарна писменост. Према подацима из 1948. године, када је у Партију ушао знатан број образованијих људи, без школе и са основном школом било је више од 62% чланова, а у Србији чак 74,6%. 19
Будући да су чланови Партије били распоређени на све функције у државном и привредном апарату, образовна структура је показивала да је 65,4% службеника имало мање од основног, само основно образовање или непотпуно средње образовање. 20
...
У социјалној структури КПЈ преовлађивало је сељаштво, сходно аграрној структури друштва. Број припадника интелектуалног слоја је, услед подозривости, био мали али се временом повећао у складу са повећањем њиховог броја у друштву. Интелектуалци су пред ослобођење чинили тек 5-6% чланства, да би се тај проценат повећао у време Петог конгреса КПЈ на 14,28%.
Истовремено њихов број у социјалној структури Комунистичке партије Србије износи 19% (интелектуалци, ђаци и студенти). Важно је напоменути да су интелектуалци више били заступљени у руководству странке а мање у чланству. У руководству КПЈ 1948. године интелектуалци су чинили око 50% чланова. Наравно, револуционарна дефиниција интелигенције је под интелигенцијом подразумевала учитеље, ђаке, студенте, интелектуалце који су се политички и идеолошки образовали и васпитавали на партијским курсевима и школама. Основну литературу чинили су Историја СКП (б), класици марксизма-лењинизма, говори руководећих југословенских комуниста. 48
_____________________________________________
18 АС, Централни комитет Савеза комуниста Србије (ЦК СКС), Организационо-инструкторска управа, к-146, Материјали са Прве месне партијске конференције Београда одржане 4. марта 1945
19 V конгрес Комунистичке партије Југославије 21–28. јул 1948, Београд 1949, стр. 165, Реферат Александра Ранковића о организационом раду; АС, ЦК СКС, Други конгрес КПС, ф-3, Статистички преглед партијске организације Србије. Од Првог до Другог конгреса КП Србије мај 1945 – јануар 1949.
20 M. Milić, Revolucija i socijalna struktura, Beograd, 1978, str. 133.
48 V конгрес Комунистичке партије Југославије 21–28. јул 1948, Београд, 1949, стр. 846–865; Списак кандидата за чланове ЦК КПЈ, Извештај изборне комисије о резултатима избора за чланове ЦК КПЈ. Партијски извештај са оснивачког конгреса КП Србије доноси састав ЦК КПС према којем је од 43 члана било и 19 интелектуалаца. Уколико се детаљније погледа састав, види се да је само 7 чланова имало завршен факултет (Оснивачки конгрес КП Србије (9–12. мај 1945), Београд, 1972, стр. 229–233).
...
У судство је нова југословенска власт увела лаички елеменат и на њему је инсистирала пошто је сматрала да само они који су произашли из народа могу чинити “народни суд” и најбоље могу применити “народну правду”. Међутим, убрзо је нова власт схватила да мора да се ослони и на правнике и судије пошто су лаици били, признавало се, не само “нестручни” и “пасивни”, већ да “не разумеју посао и траже објашњења од стручњака”.
Изгледа да је било доста случајева у којима су сељаци одбијали да суде у граду па чак уопште и да се прихвате таквих дужности. То је утицало да нови органи власти разреше ситуацију ангажовањем стручних лица (АС, Президијум Народне Скупштине НРС, ф-1, бр. 15, Записник са 11 (ванредне) седнице Председништва АСНОС-а од 17. марта 1945).
Према подацима М. Бјелајца после повратка из заробљеништва у редове нове војске примљено је одмах 733 официра бивше Југословенске војске, а потом 1946. и 1947. године је примљено још 1.283 официра међу којима и 12 генерала. Недостатак образованих официра омогућио је да се прихваћени официри запосле у наставним установама и обуци где је њихово познавање војних вештина било искоришћено (M. Bjelajac, Jugoslovensko iskustvo sa multietničkom armijom 1918–1991, Beograd, 1999, str. 48).