[Игмански Четник]

Војвода Јевђевић је више пута писао о љотићевцима у својим ''Српским новинама'' у Риму. Карактеристичан је овај чланак:



Љотићевци у свом листу стално цитирају историске примере да оправдају своју службу нацистичкој идеји. Потежу Краљевића Марка и Стефана Лазаревића и њихово вазалство Турцима, потежу Царицу Милицу, што је дала кћерку Цару Бајазиту, потежу Карађорђа и Милоша Обреновића и Кнеза Ивана од Семберије, који су по тврђењу љотићеваца, као и љотићевци служили окупатору да би спасили и заштитили сиротињу рају од турскога насиља. Нема веће историске лажи од те њихове тактике и њихових тврђења. Све то што су радиле те историске личности била је заиста тактика за чување народа и државе, као што је била тактика теренска сарадња четника са италијанским трупама у коришћењу истих против хрватских зликоваца и комуниста. Али никад није прокламовао ни Високи Стефан, ни Краљевић Марко, ни Милош Обреновић да је њихово уверење да су Турци од Бога послани да сруше српску државу и да загосподаре светом, као што то ниједан четник који је узимао оружје од Италијана, да би њим тукао хрватске и марксистичке звери није изјављивао да се солидарише са мусолинијанским планом да се границе италијанског империја помакну до Мостара и Сарајева. Напротив том, љотићевци нису тактизирали са окупатором, него су проповедали да је Хитлерова националсоцијалистичка теорија једини спас човечанства и они нису служили војном окупатору, него су прихватили једну филозофскополитичку идеју светског поретка. У том је кардинална разлика не само између љотићеваца и четника, него чак између љотићеваца и Недића, који једини би могао да је жив, да се позива на историски пример Милоша Обреновића и Стефана Високог. Покушаји љотићеваца да преваре нову емиграцију, пошто их од старих сви познају, све су жешћи. Само у Италији они растурају по камповима неколико стотина бројева свог листа, који истодобно води крваву борбу против комунизма и изражава своје дубоко дивљење Миловану Ђиласу. И што је најважније, који најспремније отвара своје ступце старом спекуланту марксистичком Живку Топаловићу. Што се тиче историског примера царице Милице, која је из државних разлога послала Оливеру Бајазиту, Хитлеров штаб нису интересовале жене, али су могли много постићи, да су једну групу ''младих добровољаца'' , пошто им скину крстове са груди, да се не погане, послали друговима генерала Рема и потомцима кнеза Ајленбурга.



(Из књиге војводе Јевђевића ''У служби српском народу'', издање ''Погледа'', страна 115)