03-03-2015, 11:05 PM
6. ЛИТУРГИЈА СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ВЕЛИКОГ
У прва три века хришћанства чин Литургије није био записан, него је предаван усмено. О овоме јасно говори свети Василије Велики, архиепископ Кесарије Кападокијске (329-379): "Речи призивања у промени хлеба причешћа и чаше благослова (тј. молитве Свете Тајне Евхаристије), ко нам је од светих писмено оставио?" "Нико". И објаснио је зашто: "Јер како би се могло писмено објављивати учење о ономе што некрштени не смеју чак ни да погледају?" Тако је Литургија, прелазећи из века у век, из народа у народ, из Цркве у Цркву, добила различите облике; остајући у својим основним цртама непромењива, разликовала се по речима, изразима и обредима. Како саопштава свети Амфилохије, епископ Иконије Ликаонске, свети Василисе Велики је молио Бога "да му пода силу духа и разум, како би Литургију служио својим сопственим речима". После шестодневне усрдне молитве, Спаситељ му се на чудесан начин јавио и испунио његово тражење. Ускоро потом Василије је, обузет надахнућем и божанственим трепетом, почео да возглашава: "Нека се испуне уста моја хвале", "Чуј, Господе Исусе Христе, Боже наш, из светог обитавалишта Твога" и друге литургијске молитве. Литургија коју је саставио свети Василије Велики представља скраћење Литургије из апостолских времена. Ево како о томе говори свети Прокло, патријарх Константинопољски: "Апостоли и после њих Учитељи Цркве, служили су Божанску службу веома опширно; а хришћани потоњих времена, који су се охладили у својој вери, престали су да долазе на Литургију због њеног дугог трајања. Свети Василије је, снисходећи овој људској слабости, скратио Литургију, а после њега, још више (ју је скратио) свети Златоуст".
У најранија времена литургијске молитве састављане су по непосредном надахнућу Духа Светога, као и богопросвећеном знању епископа и других црквених старешина. Постепено установљен је мање више одређен чин. Тај чин, који је чуван у Кесаријској Цркви, свети Василије Велики је прегледао и изложио писмено, саставивши при томе низ својих молитава, које свакако одговарају апостолском предању и најстаријој литургијској пракси. Сходно томе, Литургија светог Василија Великог припада овом великом васељенском учителку и светитељу пре свега по својој стилској формулацији, иако су све њене најважније речи и изрази били пренети из најстаријих апостолских Литургија светог апостола Јакова, брата Божијег, и светог Јеванђелисте Марка.
Литургија светог Василија Великог била је прихваћена на читавом православном Истоку. Али ускоро је свети Јован Златоуст, снисходећи истој људској слабости, направио у њој нова скраћења, која се ипак тичу углавном само тајних молитава.
Особености Литургије светог Василија Великог, у поређењу са Литургијом светог Јована Златоустог, јесу следеће: Евхаристијска и заступничка молитва су много дуже, услед чега су и напеви који се за то време употребљавају отегнутији. Евхаристијска молитва Литургије светог Василија Великог одликује се нарочитом догматском дубином, надахнутошћу и узвишеношћу созерцања, а заступничка својом задивљујућом свеобухватношћу. И неке друге тајне молитве имају другачије текстове, почев од молитве за оглашене.
Речи којима је Света Тајна Евхаристије установљена произносе се као возглас заједно са речима које им претходе: "Даде својим светим ученицима и апостолима рекавши: Узмите, једите..." и затим: "Даде својим светим ученицима и апостолима рекавши: Пијте из ње сви..."
Након призивања Духа Светога, свештеник над Светим Даровима изговара следеће речи - над светим Хлебом: "Хлеб овај самим пречасним Телом Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа", а над светом Чашом: "А Чашу ову самом пречасном Крвљу Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа". И затим: "Проливеном за живот света". Даље иде као и обично.
Уместо "Достојно јест" користи се песма "О Тебје радујетсја, Благодатнаја, всјакаја твар" ("Теби се, Благодатна, радује сва твар"), коју у празничне дане, Велики Четвртак и Велику Суботу замењује задостојник.
Литургија светог Василија Великог у данашње време служи се само десет пута годишње: Први и други пут у навечерје Рождества Христовог и Богојављења, трећи пут на дан спомена светог Василија Великог 1. јануара, четврти, пети, шести, седми и осми пут у првих пет недељних дана Великог поста, почев од Недеље Православља, а девети и десети пут на Велики Четвртак и Велику Суботу током Страсне седмице. А све остале дане током године, изузев неколико дана када се не служи никаква Литургија, или је одређена Литургија Пређеосвећених Дарова, у данашње време служи се Литургија светог Јована Златоустог.
У прва три века хришћанства чин Литургије није био записан, него је предаван усмено. О овоме јасно говори свети Василије Велики, архиепископ Кесарије Кападокијске (329-379): "Речи призивања у промени хлеба причешћа и чаше благослова (тј. молитве Свете Тајне Евхаристије), ко нам је од светих писмено оставио?" "Нико". И објаснио је зашто: "Јер како би се могло писмено објављивати учење о ономе што некрштени не смеју чак ни да погледају?" Тако је Литургија, прелазећи из века у век, из народа у народ, из Цркве у Цркву, добила различите облике; остајући у својим основним цртама непромењива, разликовала се по речима, изразима и обредима. Како саопштава свети Амфилохије, епископ Иконије Ликаонске, свети Василисе Велики је молио Бога "да му пода силу духа и разум, како би Литургију служио својим сопственим речима". После шестодневне усрдне молитве, Спаситељ му се на чудесан начин јавио и испунио његово тражење. Ускоро потом Василије је, обузет надахнућем и божанственим трепетом, почео да возглашава: "Нека се испуне уста моја хвале", "Чуј, Господе Исусе Христе, Боже наш, из светог обитавалишта Твога" и друге литургијске молитве. Литургија коју је саставио свети Василије Велики представља скраћење Литургије из апостолских времена. Ево како о томе говори свети Прокло, патријарх Константинопољски: "Апостоли и после њих Учитељи Цркве, служили су Божанску службу веома опширно; а хришћани потоњих времена, који су се охладили у својој вери, престали су да долазе на Литургију због њеног дугог трајања. Свети Василије је, снисходећи овој људској слабости, скратио Литургију, а после њега, још више (ју је скратио) свети Златоуст".
У најранија времена литургијске молитве састављане су по непосредном надахнућу Духа Светога, као и богопросвећеном знању епископа и других црквених старешина. Постепено установљен је мање више одређен чин. Тај чин, који је чуван у Кесаријској Цркви, свети Василије Велики је прегледао и изложио писмено, саставивши при томе низ својих молитава, које свакако одговарају апостолском предању и најстаријој литургијској пракси. Сходно томе, Литургија светог Василија Великог припада овом великом васељенском учителку и светитељу пре свега по својој стилској формулацији, иако су све њене најважније речи и изрази били пренети из најстаријих апостолских Литургија светог апостола Јакова, брата Божијег, и светог Јеванђелисте Марка.
Литургија светог Василија Великог била је прихваћена на читавом православном Истоку. Али ускоро је свети Јован Златоуст, снисходећи истој људској слабости, направио у њој нова скраћења, која се ипак тичу углавном само тајних молитава.
Особености Литургије светог Василија Великог, у поређењу са Литургијом светог Јована Златоустог, јесу следеће: Евхаристијска и заступничка молитва су много дуже, услед чега су и напеви који се за то време употребљавају отегнутији. Евхаристијска молитва Литургије светог Василија Великог одликује се нарочитом догматском дубином, надахнутошћу и узвишеношћу созерцања, а заступничка својом задивљујућом свеобухватношћу. И неке друге тајне молитве имају другачије текстове, почев од молитве за оглашене.
Речи којима је Света Тајна Евхаристије установљена произносе се као возглас заједно са речима које им претходе: "Даде својим светим ученицима и апостолима рекавши: Узмите, једите..." и затим: "Даде својим светим ученицима и апостолима рекавши: Пијте из ње сви..."
Након призивања Духа Светога, свештеник над Светим Даровима изговара следеће речи - над светим Хлебом: "Хлеб овај самим пречасним Телом Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа", а над светом Чашом: "А Чашу ову самом пречасном Крвљу Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа". И затим: "Проливеном за живот света". Даље иде као и обично.
Уместо "Достојно јест" користи се песма "О Тебје радујетсја, Благодатнаја, всјакаја твар" ("Теби се, Благодатна, радује сва твар"), коју у празничне дане, Велики Четвртак и Велику Суботу замењује задостојник.
Литургија светог Василија Великог у данашње време служи се само десет пута годишње: Први и други пут у навечерје Рождества Христовог и Богојављења, трећи пут на дан спомена светог Василија Великог 1. јануара, четврти, пети, шести, седми и осми пут у првих пет недељних дана Великог поста, почев од Недеље Православља, а девети и десети пут на Велики Четвртак и Велику Суботу током Страсне седмице. А све остале дане током године, изузев неколико дана када се не служи никаква Литургија, или је одређена Литургија Пређеосвећених Дарова, у данашње време служи се Литургија светог Јована Златоустог.
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М