[мунгос]

Све велике силе се дугорочно гледано боре за остварење својих геополитичких циљева који су непроменљиви, ма која политичка опција се налазила на власти. Одатле сличност и паралела са неким прошлим временима, али треба увидети и разлике које поставља садашњица - пре свега и сама ЕУ је вазална територија САД, тако да су унутрашње размирице и надметања између чланова тривијални и више служе као привид да оне и саме воде неку независну политику, што је илузорно.

Земља је у окупационом стању већ 60 и кусур година, тако да је гледајући на то, нама свака година 1942. Рекао бих да данас далеко мање него у 1942. политичке струје у Србији искристалисане, већ се мање-више безуспешно покушава настављати Титова политика седења на две, а некад и на три столице. Идеолошки и културолошки хаос влада у главама већине Срба, а посебно њихових вођа. Врхунац лудила је информација коју сам недавно чуо, а то је да су испред палате правде, пре неки дан кад је било рочиште за Дражину рехабилитацију, и противници и поштоваоци Ђенералови носили Путинову слику. Дакле, живимо у два паралелна универзума. Две у свему сукобљене стране на сасвим различите начине доживљавају једног истог човека, притом се истовремено уздајући у њега као избавитеља.

Домановић.