[Ђорђе Ивковић]

АПАРТХЕЈД НАД ДЕЦОМ

03-02-12

Гледам пре неки дан „Београдску хронику“, тако нешто. Прилог о „предузимљивим“ службеницима општине Раковица. У општинском дворишту беше неки запуштен простор, па рекоше себи „Хеј, што не бисмо овде парк направили?!“. И кренуше ударнички да крче парлог. У пола рада спонтано им сину идаја „Хеј, зар не би било добро овде забавиште изградити?!“ Што рекоше, то и учинише. На до јуче бескорисном простору никло је супер-модерно забавиште. Уприличише и помпезно отварање објекта.

И, питате се шта ту није у реду.

Не, није и не може бити у реду... Јер они су забавиште направили за своју децу. Установа је намењена деци општинских службеника. Објекат направљен на државној земљи, државним парама. И ко ће да плаћа запослене у забавишту?

Ето, таква је данашња Србија – неком мајка, неком зла маћеха.

Србија је тако мала земља, са тако екстремно израженом, суровом, сегрегацијом.

Ми смо друштво брутално уређено у касте.

Колико се разликујемо од средњевековног уређења Индије:

Унутарсрпски апархејд најбезушније се спроводи према деци.
Ево како то изгледа:


- Брамани, свестенство, били су на врху друштвене лествице, задужени за тумачење верских текстова и вођење обреда; с временом брахмани преузимају вођење свих важнијих послова у држави
- Кшатрије су чиниле ратничке и владарске породице које управљају земљом
- Вајшије су биле целокупно слободно аријевско производно становништво: пољопривредници, предузимаци и трговци
- Шудре су биле поробљено, тамнопуто дравидско становништво које је обављало најтеже физичке послове, сматрало се да шудре немају душу, те да не могу уцествовати у богослужењу; данас су они радници
- Парије, “недодирљиви”, били су потпуно избачени из кастинског састава; сматрани су недостојнима живота у заједници...

Унутарсрпски апархејд најбезушније се спроводи према деци.
Ево како то изгледа:

Сјај и беда српских школа

У нашој земљи има школа без клозета или фискултурне сале, али и оних са мултимедијалним учионицама и базенима

Док неки ђаци уче на компјутерима, други, уз креду и таблу, раде у неусловним учионицама
Основна школа „Доситеј Обрадовић” у Вражогрнцу код Зајечара нема ни ве-це, док њихови вршњаци из београдске ОШ „Ђорђе Крстић” са Чукарице пливају у школском базену.
– У школи нема мокрог чвора. Напољу је пољски ве-це. Пошто сви у кућама имају купатила, деца први пут у школи виде рупу уместо клозетске шоље. Они најмлађи се плаше да не упадну у њу, па се дешава да се унереде. Пресвлачимо их у школи или у комшилуку. А ја и моје колеге углавном трпимо. Успевамо некако да издржимо до куће – објашњава Светлана Тошић, директор ОШ „Доситеј Обрадовић”, упозоравајући да у дворишној школској згради пада и плафон јер је то заправо каратаван.
На другој страни, директорка новобеоградске школе ОШ „Душко Радовић” Љубинка Шуковић објашњава како је њена школа најсавременије опремљена. Већ постоји мултимедијална учионица, а сада школа уз помоћ родитеља са БИМ пројектором, компјутером и интернет прикључком опрема и кабинет за историју и географију.

Школство, овакво какво је, ево седам деценија је у рукама „левичара“, "комуниста" и „социјалиста“, који се куну у „равноправност“, „иста права за све“, „бесплатно школство“...као у Библију.

Погледајте као то у пракси изгледа!

Погледајте ту „левичарску“ хипокризију, ту дедињску и липовгајовску „елиту“ са устима пуним убуђане демагогије, и укорењеном саможивом филозовијом „у се, на се, и пода се“.

Црвени брамани направили су друштво по свом обличју – њима замкови, вртови и скупа аута, за рају - чучавци.

---

НАРОДИ СМУЋКАЈ, ПА ПРОСПИ

03-02-12

Ево статуса једног мог ФБ другара написаног на основу онога што ми овде пишемо.

Ненад Пиваш

Измисле нови народ, затим му дизајнирају:
- Историју. То обавезно бејаше некаква уређена и напредна краљевина, коју су дивљи и похлепни Срби разбуцали и похарали.
- Порекло. Балтик, черкеске урвине, није битно - само што даље од Срба. Косооки, кривоноги и тршави Тевтонци су нам сад комшије.
- Аутокефалност. Богумилске мирашоидне тавче-гравче божемипомизи владике се намножиле. Те "Нове православне цркве" увек проузводе најокорелије комунисте. Или обрнуто.
(Чанак, Мирко Ђорђевић и васколика војвођанерска интелектуална елита управо раде на ревитализацији војвођанске православне цркве. Непобитно је: Карловачка митрополија је кадгод то била, па јел да?)
- Културну ексклузивност. Стећци, национална толеранција, особита кухиња, ту и тамо понека пирамида, кодекс части, светске уметничке и научне величине. Сазнали смо да Његош и Меша Селимовић нису били Срби. Пошто исти сада не могу да се изјасне, нечије уверење да су били Срби само зато што су се за живота тако изјашњавали је ујдурма САНУ чијим сплачинама је опогањен цео Западни Балкан, од чега овај, несумљиво потенцијални део Европе, ваља културно деконтаминирати.
- Језик и писмо. Обавезно да нису Србски. ФУЈ!!! Изеш народ који свога слова нема.

- Супериорност. У односу на Србе, наравно. Јер је то народ "ниских чела и кривих носева".Народ убица, злочинаца и лопова. Да би се био супрериоран над неким, мора се неком бити и покоран. Италијанима, Мађарима, Хрватима, Албанцима, Немцима, Енглезима, Американцима, Турцима, Саудијцима... најбоље свима. Чувени "положај бициклисте" - што више притискаш и газиш по сопственом народу и сопственој историји, то више сагињеш главу пред туђином.
....
Напомена: Мало време затм постојало, мој друг Ненад Пиваш стаде на становиште да су Босанци "виша раса" у односу на Србијанце.
Тако је сопственим примером доказао исправност својих теоријских постулата.

---

УМЕСТО РЕЗИМЕА...

31-01-12

Полако се смирују страсти узавреле протеклог викенда због спорта, оштрих сукоба навијача и пратећих политичких манипулација.
Понешто још исплива на површину, па можемо да заокружимо причу.

Славко Голужа, селектор хрватске репрезентације, по повратку у Загреб, отворио је душу:

Славко Голужа: Живео сам за то да се у Београду свира „Лијепа наша“

понедељак, 30. јануар 2012.

Селектор рукометне репрезентације Хрватске Славко Голужа рекао је да је "живео за златну медаљу" на Европском првенству у Београду, коју је планирао да поклони "свима онима који су патили и страдали у рату".
"Шта да кажем. Живео сам за прво место овде у Србији. Живео сам за то да овде свира (хрватска химна) 'Лијепа наша'. То би био поклон за све оне који су патили у рату. За све оне који су страдали у рату и зато ми је било стало да узмемо злато у Београду. То нам је био циљ",

Очигледно, њихови циљеви нису били само спортски, већ је предоминирала националистичка мотивација, са коначним циљем да се увреди и понизи домаћин. Али, пошто им се планови нису остварили, вратили су се својој древној клетви српског национализма:

ХРВАТИМА ЗАСМЕТАЛЕ СРПСКЕ ШАЈКАЧЕ

Хрватски медији преносе да су српски рукометаши по своју сребрну медаљу дошли с војничким капама, праћени узвицима одобравања с трибина...

Усташки близанци у Србији реаговали су по идентичној матрици:

Sedmerac za srpstvo

Šajkače, krik vaskolikog rukometa

Pripremile: e-Novine

Dodela medalja na Evropskom prvenstvu u rukometu, u beogradskoj Areni, nije mogla da prođe bez primitivnih, nacionalističkih poruka; nakon fašističkog napada na hrvatske navijače i njihove automobile u Novom Sadu i Beogradu, nakon histeričnog zviždanja hrvatskoj himni u Areni – rukometaši Srbije na dodeli medalja pojavili su se sa šajkačama i kapama koje su u Šumskoj nosili Mladić i njegovi zločinci. Ono što je trebalo da bude civilizovano zatvaranje velike sportske manifestacije, pretvorilo se u srboidno orgijanje u hali i na beogradskim ulicama

Невероватно је колико се деценијама ништа у Србији није променило, сем што су се локални аутошовинисти осилили и скоро по бахатости, примитивизму и погани достигли зенит србомрзја из времена Титове диктауре.

Ради потсећања, ево како је исти "стратум" прокоментарисао дочек кошаркаша који су освојили златну медаљу на ЕП у Атини 1995.:

У осуди кошаркаша и народа најконцизнији и најоштрији је био Београдски круг (Напомена Б.: из „Београдског круга“ „изникле“ су све данашње НВО). Уз обавезну „одлучну ограду од политизације спорта“, они кажу: „Посебно осуђујемо начин на који се малограђанска радост на београдским улицама извитоперила у националистичко оргијање. Нарочито изјаве појединих играча показују да је Београд у примитивном гесту прославио тријумф југословенских кошаркаша.“

http://www.autonomija.info/alibi-za-...#comment-10931

Дакле, иста малициозност, иста нетрпељивост према свему што носи одреднице српско + успешно, само у оно време, пре двадесетак година, мало пажљивије бираним речима.

Тада сам завидљивост малосрба, прокоментарисао овако:

...Кошаркаши су наловили снова за све нас. И опет има људи који би их најрадије треснули даском по глави, зато што су се спортисти исправили и прерасли дух мале улице. Ситне душе и медиокритети; ни да сањају не знају.

Данас размишљам утолико друкчије што сматрам да би уместо даске корисније послужио будак.

Шта је оно што крајњим напором још зовемо "нашом државом", осим спотрских ефеката, постигла одржавањем ЕП у рукомету?

Ништа!

Ако изађемо из полустварног простора спорта, држава је по свим мерилима показала неспособност, тромост, слабост, трошаџијски менталитет повезан са корупцијом.

И то је добро! Врло добро!

И добро је што је све што се догађало, помогли, бар мало и делимично, "расчаравању" (ослобазању од зачараности, зле информативно-пропагандне магије).

Хиљаде туриста била само лепа жеља

Процена да ће у Нови Сад за време трајања Европског првенства у рукомету стићи 25.000 туриста, односно навијача није била лоша процена, већ добронамерно претеривање како би се Град боље припремио за ову спортску манифестацију, каже градоначелник Игор Павличић.

Један коментар:

14:50 • 30.01.2012. Јо - Оправдање
Који је приход града а који је трошак за то првенство.То ти нама реци.Која је била корист ако је уопште има.лако је празним причама бранити гомилу полуприучених партијских носача застава који ће 31 добити плату редовно.да ли су је заслужили и у ком износу.И богу и народу сте досадили са причом о еxиту шта још ми имамо да понудимо странцима.Па ништа.А да ли су плате редовне.Па јесу.Да ли су зарадјене.Па наравно да нису.Шта се ту онда ради.Па књижица и на биро и доведу се људи који неки динар могу и да зараде за град осим ненормалног прања пара преко грдаског буџета

Тргли су се људи за моменат из летаргије, то нема спора. За покретање масе потребно је много, много више, али често оваква формално неполитичка и неекономска догађања јасно покажу право стање народне свести. Овај пут се показало да лидери српског квислиншког режима немају довољно разлога за миран сан.

Могу мирно да сањају само ако се врашки добро укокају.