06-03-2015, 11:30 PM
Нијесу исто. Но су Душаново и Османлијско царство ближе једно другом, но што је иједна "југославија" то била Душановом царству.
Уз сва страдања и пропаст у Османлијском царству, Срби су из њега изашли јачи и јачи, у свих тих 400 година, док за само 70 година "југославије" су се преополовили и у броју и у своме животном и националном простору. Наравно, то је за некога "исто" и вриједило је свакако, пропасти мрске Аустроугарске и Велике Бугарске.
Срби су до "југославије" били први играч на Балкану, с којим је свак рачунао, и пријатељ и непријатељ. Отад, "српској капи свуд име погибе" не чусе ни "абера" о Србима равније 70 година.
До 1918. мрски Немац, мрски Енглез, мрски Француз и Талијан итд. написали су о Србима на стотине књига. Од 1918. Срби су били демоде, мање занимљиви странцима не неко полудивље људождерско племе у Африци.
Мени је то скроз неразумљиво да неко писмен и просјечно интелигентан не море схватити колка је цијена плаћена на националном и политичком плану, осдуством Срба са међународне политичке сцене 80 година!
А онда ми је скроз ван памети, да неко вели да је то исто вриједило!
Уз сва страдања и пропаст у Османлијском царству, Срби су из њега изашли јачи и јачи, у свих тих 400 година, док за само 70 година "југославије" су се преополовили и у броју и у своме животном и националном простору. Наравно, то је за некога "исто" и вриједило је свакако, пропасти мрске Аустроугарске и Велике Бугарске.
Срби су до "југославије" били први играч на Балкану, с којим је свак рачунао, и пријатељ и непријатељ. Отад, "српској капи свуд име погибе" не чусе ни "абера" о Србима равније 70 година.
До 1918. мрски Немац, мрски Енглез, мрски Француз и Талијан итд. написали су о Србима на стотине књига. Од 1918. Срби су били демоде, мање занимљиви странцима не неко полудивље људождерско племе у Африци.
Мени је то скроз неразумљиво да неко писмен и просјечно интелигентан не море схватити колка је цијена плаћена на националном и политичком плану, осдуством Срба са међународне политичке сцене 80 година!
А онда ми је скроз ван памети, да неко вели да је то исто вриједило!
Када виђех витешку невољу
забоље ме срце, проговорих:
"Што, погани, од људи чините?
"Што јуначки људе не смакнете?
"Што им такве муке ударате?"