06-03-2015, 11:57 PM
НАШЕ "ПОСЛОВИЧНО" ГОСТОПРИМСТВО
У Краљеву је управо у току тениски меч Србија - Хрватска. Сви истичу "изванредно понашање публике" и демонстрацију гостопримства по коме смо (бар ми тако мислимо), познати широм света.
Тако ће у новинским извештајима о мечу Новака Ђоковића и Мате Делића бити посебно наглашена управо та изванредна атмосфера:
Цитат:Меч је почео у изванредној атмосфери. Публика је аплаузима испратила интонирање обе химне. Чак се ниједан звиждук није чуо ни током извођења хрватске ,,Лијепе наше”. Гостујући тенисер је такође поздрављен бурним одобравањем публике када је изашао на терен, као и након сваког успешно окончаног ударца.
Да ли је овако изванредно понашање публике природно и оправдано, док се у Хрватској не пропушта прилика да се Срби увреде и понизе? "Чекићање" ћириличних табли је само један сликовит пример.
Где је граница између људског гостопримства, достојанства и самопонижења?
Ево шта је о нашој гостопримљивости написао човек коме није недостајало господства, достојанства и дипломатског такта:
Цитат:Истинско гостољубље које је дуго живело у нашем народу, и још понегде живи, ствар је несумњиво несавремена и застарела, осуђена на пропаст заједно са патријархалним друштвом, племенским уређењем и старинским начином путовања. Али, само по себи, оно је величанствено и представља велику тековину у човековој борби против варварства, а за бољи положај човека у свету и боље односе међу људима: То је драгоцен ланац људских услуга и обавеза који је заиста грехота било прекинути. Али тај човечни обичај, који се још одржава понегде на селу, па чак и у варошима, претвара се у таргичан неспоразум кад га наши људи погрешно примене на неке странце, нарочито на људе из централне Европе, и нарочито Немце. Не све, и не само Немце.
Просечан Немац - кажем "просечан", јер наравно да су овде сви изузеци могућни - не прима гостољубље као дар и обавезу, него га искоришћује, рачуна са њим као са вашом слабошћу. Ако сте према њему пажљиви, он ту пажњу прима као нешто што му с паравом припада, што му ви дугујете. И са сваким актом пажње и гостољубља, учтивости и срдачности, ви у његовим очима бивате мањи, а он - снажнији. Вашу гостољубивост он сматра вашом урођеном слабошћу, врстом природног данка који њему и његовима дугују ниже и слабије расе. Бити услужан и гостољубив према таквима значи повредити основно начело гостољубља: једнакост и узајамност, значи грешити и према себи и према њима. А коректним и уздржаним ставом разбити ту њихову заблуду о природи нашег гостољубља - значи учинити услугу и себи и њима, избећи низ ружних и тешких неспоразума, штета и понижења.
(Карактеристично је да Немац Таубе, у свом делу из XVIII века, говори о манама и врлинама Срба, али њихово гостопримство и не помиње, него га узима као природну ствар, као врсту дуга према странцу путнику.)
Иво Андрић "Знакови поред пута"