[ЛукаЛоко]

Колико сам прочитао, Литвинов је почео да пада у немилост у марту 1939., када нису га изабрали као члана централног комитета партије, а после је и замењен у улози министра у мају, највероватније јер је Стаљин није више имао поверење у његову политику да тражи погодбе са западним земљама, управо зато што у међувремену, поготово после Минхенског споразума, та политика није уродила плодом, и Совјетски Савез је био изолован. Тако је Стаљин фаворизовао Молотова, за кога се сматрало да је био, можемо рећи, бескрупулознији и отворенији према Немачкој.
Током британско-француско-совјетских преговора Стаљин је изгледа желео да се постигне договор са западним земљама, није случајно западна делегација позвана у Москву, али Британци и Французи одуговлачили: када су Совјети ултимативно тражили од њих да се изјасне да ли хоће или не споразум, одговорено им је да не могу они одлучити о томе. Уз то, према руској верзији, Енглези су водили тајне преговоре са Немцима још током лета те кобне 1939., зато Стаљин је преломио да се мора у најбрже време прихватити понуда која је већ претходно била дошла са стране Немаца, да се склопи споразум са њима.

Prema ruskoj verziji... mislis prema staljinistickoj verziji?
A zasto staljinisti ne spominju da su Englezi i Francuzi zahtevali garancije za teritorijalni integritet Poljske, Rumunije i drugih zemalja istocne Evrope, a koje je Staljin odbio da prihvati?

Који је извор за то?
Да ли можеш детаљније говорити о томе?
Ја знам (из руског извора) да су Совјети тражили да се укључе у уговору и неке суседне земље, у смислу да, ако нацисти би били напали те земље, морали су савезници да интервенишу, јер Совјети су знали за немачке притиске на Литуанију и остале балтијске земље, па су се бојали да ће преко њих моћи претити њихову земљу.
Свакако је лако замислити да је Стаљин можда хтео остати слободних руку око Пољске.