[ПРОСВЕТАР]

Негооооо, да се врнемо ми на тему, а тема је, да подсетимо: ЦРВЕНА БРИК(С) ПРОПАГАНДА, бива БРИКС, и све приче како ће исте земље у догледно време постати водећа светска сила – економски, политички, војно и у сваком другом погледу, јесу само трице и кучине и....ЦРВЕНА КОМУНИСТИЧКА ПРОПАГАНДА, док приче о оздрављењу економија Трулог Запада, а нарочито Чемерике, нису пропаганда но чиста истина!

ДА ОВО НИЈЕ ТУЖНО БИЛО БИ СМЕШНО!

Ми дакле, са становишта да већина анализа које указују на РЕАЛНОСТ КОЈА ЈЕ У ПОТПУНОЈ СУПРОТНОСТИ СА МАНИЈАЧКОМ ПРОПАГАНДОМ ТРУЛОГ ЗАПАДА, постависмо ође масу цитата на које упућујемо озбиљне дискуте овдашње еда би прелистали и ишчитали наше претходне прилоге.

Међутим!

Данаске у наставку на исту тему, дајемо вести за које чак ни најокорелији ловац на црвене вештице не мож'да каже да су комунистичке!

Па каже:

ДЕ-ДОЛАРИЗАЦИЈА ИДЕ ДАЉЕ: Отвара се венецуеланскo-руска банка окренута групи БРИКС

Иако су многи сумњичави када се говори о успешној де-доларизација света, изгледа да је група БРИКС ипак покренула незаустављив процес.

Након бројних билатералних уговора о коришћењу националних валута, међу којима је онај Кине и Русије свакако најважнији, као и потпуној де-доларизација економије у Казахстану и спољне трговине Ирана, итд …, хегемонија америчког долара је ових дана претрпела још један ударац.

Наиме, аналитичари сматрају како је договор Венецуеле и Русије да ове године заживи бинационална руско-венецуеланска банка без сумње изазов хегемонији долара и америчкој привреди. Мексички дневни лист Cambio de Miochoacan тако је описао најаву венецуеланског амбасадора у Москви који је потврдио ову вест, па каже мексички аналитичар Хуго Рангел Варгас:

Свет је подељен на привредне блокове који гравитирају у орбитама регионалних сила. Земље БРИКС-а представљају највећи од тих блокова. Стратешко партнерству с том групом је све популарније у Латинској Америци, где су политичари, у финансирању трговинске размене усмерени на окретање центрима различитим од Сједињених Држава.

За Венецуелу, каже аутор, самит 2014. између група БРИКС и УНАСУР је био пресудан у промени финансијског курса. У том смислу, најава венецуеланског амбасадора „може бити тежак изазов за САД“, додаје Варгас.

Бинационална банка ће пружати услуге клијентима у Русији и Венецуели, а приоритет ће имати финансирање пројеката у обе земље нафтном и гасном сектору, електроенергетском сектору, рударству, металургији, инфраструктури, машиноградњи и петрохемијској индустрији, па каже Juan Vicente Torrealba Paredes, амбасадор Венецуеле у Руској Федерацији:

Руско-венецуеланска бинационална банка је замишљена још 2006. године и првобитно је била идеја Владимира Путина. Са венецуеланске стране прихваћена је 2009., ас радом ће почети ове године.

Завршни документ о раду банке ће бити потписан током састанка заједничке међувладине комисије ове године у Казану, рекао је венецуелански амбасадор у интервјуу за портал Спутник.

„Све тачке споразума су договорене, сви закони су у реду и све је закључено. Основни капитал банке ће бити 4 милијарде долара, упркос проблемима које имамо због економског рата и уплитања у наше послове током протеклих 16 година „, рекао је Паредес.

Према амбасадору, „бинационална банка ће помоћи у јачању руско-венецуеланских односа и помоћи Русији и Венецуели у постизању економских и друштвених циљева“.

„С овом банком имамо дивну преспективу“ закључује Juan Vicente Torrealba Paredes.

Вест да ће након дугогодишњих преговора ова банка ипак почети с радом је уједно и потврда да је Венецуела одласком Хуга Чавеза претрпела велики губитак, али да није скренула са зацртаног курса.

Важно је напоментуи да активности ове банке неће бити огрнаничене само на Венецуелу или Русију, него ће заједничка банка пословати у целом свету, као што је била жеља покојног председника Хуга Чавеза,а према договору са руским делегацијом 2009. на челу са Игором Сечином.

Чавез је тада рекао да ће банка променити привредне и финансијске активности између две земље. Убрзо, као потврда његових речи, отворили су се канцеларије у Москви, Каракасу и Пекингу.

Архитекта овог пројекта је био руски председник Владимир Путин, када је 2006. године понудио успоставу заједничке финансијске руско-венецуеланске институције. Руску страну је у техничким преговорима заступала Газпромбанк и ВТБ банка, а венецуеланску Фонд за национални развој (Fondo De Desarrollo Nacional).

Могућност пословања ове банке ван граница двеју земаља је посебно важна земље групе АЛБА и ПетроКарибе, две регионалне групе земаља Латинске Америке које се отворено противе западном империјализму и неоколонијализму.