11-03-2015, 09:53 AM
ПАПИЗАМ И ГЛОБАЛИЗАМ
Прво о савезу Ватикана с Америком и Немачком.Нећемо говорити о пакту Реган – Војтила, као уводу у рушење Источног блока. Осврнућемо се на стање самог римокатолицизма.
Види се да је папизам од папе Павла Шестог, слободног зидара, ушао у савез са Империјом, на чијем је челу масонска творевина, САД, и да и оно мало хришћанства што га је у римокатолицизму остало у траговима бива згажено: екуменизам је тријумфовао, извршена је литургијска реформа, морални закони су доведени у питање, а процес се наставља корацима од седам миља. Папа Бенедикт Шеснаести, учени конзервативац, послат је у пензију, а на његове место доведен је језуитско – амерички кловн Фрањо, који стреми даљој разградњи своје верске заједнице. Свуда где постоје свештеници који проповедају класични хришћански морал и који служе традиционалну мису, а у општењу су с Ватиканом, почиње њихов прогони, слање на „одмор“ и „медитацију“, с циљем да се што више рашири смртоносни вирус модернизма.
Папство у овом тренутку служи интересима глобализације, и то без икаквог зазора.
ЗАШТО СМЕТА ПРАВОСЛАВЉЕ?
Православна Црква је, за разлику од папске и протестантске јереси, сачувала на само богословље и Литургију, него и јасно учење о последњим временима, па је за њу глобализација знак приближавања антихриста. Као сведочанско исповедање, предањско правоверје обједињава све православне народе: Грке, Србе, Бугаре, Румуне, Мале, Беле и Велике Русе, Грузине; оно је антиглобалистичко и државотворно. И зна шта је циљ слугу непоменикових што, у име „демократије и људских права“, уједињавају планету.
Сетимо се само речи Светог Николаја Свесрбског из „Жетви Господњих“: „Није искључено, да ће Бог допустити људима, да по спољашњости уједине народе у Један Свет. Често је Бог попуштао да људи иду својим путевима, мада то нису били Његови путеви. "Мисли Моје нису ваше мисли, нити су ваши путеви Моји путеви, вели Господ. Него колико су небеса виша од земље, толико су путеви Моји виши од ваших путева, и мисли Моје од ваших мисли." (Исаија 55: 8-9)./…/Велика је разлика између мира што га Христос даје и мира светског, што га људи желе. Први мир чува човека од корупције, а други производи корупцију, и кроз корупцију води поновним побунама и ратовима. Неваљао мир је отац рата. Узевши идеално, мир је бољи од рата. Али коруптиван мир није бољи од рата, јер је само један предах од рата. Као што се каже у Библији: "И земља почину од рата" (Навин 14: 15). Докле? Докле људи не упрљаше мир гресима својим.Содом није уништен у рату, него усред мира и материјалног благостања. У време мира, спољашњег благостања и сигурности римског царства, друштвена корупција доводила је цара Марка Аврелија, стојичког философа, до очајања. И он је предвиђао пропаст таквој држави. Једва да је што мања корупција била у хришћанским царствима Карла Великог и Луја XIV.И тако је морало бити свуда, где год су људи тражили Рај на земљи, а не на Небу. Сваки свој достигнути Рај на земљи, људи су брзо претварали у пакао. И Бог је мењао ситуацију ради Своје Жетве./…/Грађани те евентуалне Светске универзалне државе, биће гори од грађана римске империје; много гори. Место оглашеног мира и спокојства и благостања, људи ће се осећати неспокојнији и несрећнији него икад. Кад нису могли уредити своје мале државе на своју срећу, како ће уредити, ти исти страсни људи, сав Свет?
Настаће нереди, побуне и револти на све стране кугле земаљске. Парламенти ће бити немоћни да то спрече својим бескрајним препиркама, узајамним оптужбама и тобожњим законима. Зато ће с времена на време преносити своју власт, вољно или приморано, на диктаторе, који ће огњем и мачем повраћати ред у свету.Тражиће људи спасења само у политичким и друштвеним променама. Пробаће поново све бивше политичке експерименте у историји света. И тако ће дуго трајати, та смена парламентаризма и диктатуре, аутократије, демократије, олигархије, тимократије, итд.Најзад ће, у сумраку историје, доћи диктатор света, "син погибељи - којега ће Господ Исус убити дахом уста Својих" (1. Сол 2: 8). А за све то време мира, среће и благостања, "биће невоља велика какова није била од постања свијета, нити ће бити." (Матеј 24: 21). Због тих невоља, многи ће се покајати и повратити Богу Спасиоцу. И у њима ће Господ имати Своје последње Жетве. Она Светска држава водиће најогорченију борбу против Христа и Његове Цркве.
Јер, уједначитељима људи, народа и вера, највише ће сметати Христос, Неуједначитељ и Неуједначиви. Како би се могла уједначити истина са лажју? Лаж се не противи овом уједначењу, она га тражи, али јој се истина противи. Гле, истина и лаж нити могу орати на истој њиви, нити спавати у истој постељи.
Црква ће се Христова ставити ван закона, а за јавно спомињање Христовог Имена, биће прописане оштре казне. Али ће се спасавати само они, који буду призивали Име Господње. И Син Човечији када дође изненада и убије "сина погибељи", последњег тиранина људи, да ли ће наћи веру на земљи?
Наћи ће је, али не као јавну. Наћи ће је, али не по велелепним храмовима, као што су наши садашњи, него у пештерама и пустињама. Наћи ће је, али не као одобрену и штићену, него као ружену и гоњену. Наћи ће је, али не у раскошним Литургијама и псалмодијама, него у храмовима људских срца и у шаптању људског језика. Јер Црква Његова почела је мучеништвом и завршиће мучеништвом, света браћо моја.
Међу Мученицима за Христа у то последње време биће многи Јевреји, по визији Светога Павла. Јер је са Јеврејима Црква и почела. Биће веома смањен број хришћана у земаљској Цркви.
И биће време када ће први пут важити гневна реч Господња: "Ко чини неправду, нека још чини неправду и ко је поган, нека се још погани." (Откр. 22: 11). Јер ће и позив на покајање безбожника престати.
Али зато ће Црква на небесима у то време бити пуна до препуњености. Безбројни народи и језици и колена, ликоваће у Њој, као у тихом пристаништу. Књига Живих биће испуњена од корице до корице. На последњим странама те вечите Књиге, биће светлошћу уписана имена оних последњих хришћана, које затече на земљи Господ Исус Христос, када се јави у сили и слави Својој, са свима Светим Анђелима. И сатана ће бити бачен у језеро огњено са свима својим слугама, у нељудском и у људском облику. И земља ће се спалити огњем, као чаура која је дала оно што је Домаћин од ње очекивао. И Домаћин ће бити задовољан.
А Небесна Црква, коју нико не може избројати, жива и словесна Жетва Господња, наћи ће се сва обучена у беле хаљине чистоте и радости. И запеваће и вечито певаће, Велико Славословије Светој Тројици, Богу Јединоме. И Господу Исусу Христу, Спаситељу, главном Јунаку, свеопште и величанствене драме створенога света од почетка до краја.
Блажени, који се у оне последње дане не устраше од непријатеља Исусових, у којима нема живота. Такови ће бити вечни учасници славе и радости Господа својега“.
Такве речи, какве су речи Владике Николаја, говорили су сви Свети Оци. Православни их добро знају; зато што знају, сметају глобалистима. То значи, по сведочењу Смиље Аврамов, да глобалисти у самој Цркви морају наћи издајнике (а то могу бити само високи клирици и теолози вољни да служе Великој Светској Лажи) спремни да униште православно хришћанство изнутра, кроз јеретичку теологију каква је она мртводушничка, кроз литургијску реформу, кроз екуменизам. И нађени су, ти издајници, посвуда.
Довољно је прочитати интервју великог србског хришћанског мислиоца у емиграцији, покојног др Марка С. Марковића, па да се види како масонерија ради на екуменизму и сједињењу православних с папистима управо кроз своје ложе (http://www.pravoslavni-odgovor.com/New_A...dak/04.htm). Масони, попут Ива Марсодона о коме пише Марковић, лажно прелазе у православну веру да би је изнутра поткопали. Наравно да они међу клирицима и теолозима врбују своје људе. И такви, врбовани, одмах крећу у акцију разарања Светог Предања.
Прво о савезу Ватикана с Америком и Немачком.Нећемо говорити о пакту Реган – Војтила, као уводу у рушење Источног блока. Осврнућемо се на стање самог римокатолицизма.
Види се да је папизам од папе Павла Шестог, слободног зидара, ушао у савез са Империјом, на чијем је челу масонска творевина, САД, и да и оно мало хришћанства што га је у римокатолицизму остало у траговима бива згажено: екуменизам је тријумфовао, извршена је литургијска реформа, морални закони су доведени у питање, а процес се наставља корацима од седам миља. Папа Бенедикт Шеснаести, учени конзервативац, послат је у пензију, а на његове место доведен је језуитско – амерички кловн Фрањо, који стреми даљој разградњи своје верске заједнице. Свуда где постоје свештеници који проповедају класични хришћански морал и који служе традиционалну мису, а у општењу су с Ватиканом, почиње њихов прогони, слање на „одмор“ и „медитацију“, с циљем да се што више рашири смртоносни вирус модернизма.
Папство у овом тренутку служи интересима глобализације, и то без икаквог зазора.
ЗАШТО СМЕТА ПРАВОСЛАВЉЕ?
Православна Црква је, за разлику од папске и протестантске јереси, сачувала на само богословље и Литургију, него и јасно учење о последњим временима, па је за њу глобализација знак приближавања антихриста. Као сведочанско исповедање, предањско правоверје обједињава све православне народе: Грке, Србе, Бугаре, Румуне, Мале, Беле и Велике Русе, Грузине; оно је антиглобалистичко и државотворно. И зна шта је циљ слугу непоменикових што, у име „демократије и људских права“, уједињавају планету.
Сетимо се само речи Светог Николаја Свесрбског из „Жетви Господњих“: „Није искључено, да ће Бог допустити људима, да по спољашњости уједине народе у Један Свет. Често је Бог попуштао да људи иду својим путевима, мада то нису били Његови путеви. "Мисли Моје нису ваше мисли, нити су ваши путеви Моји путеви, вели Господ. Него колико су небеса виша од земље, толико су путеви Моји виши од ваших путева, и мисли Моје од ваших мисли." (Исаија 55: 8-9)./…/Велика је разлика између мира што га Христос даје и мира светског, што га људи желе. Први мир чува човека од корупције, а други производи корупцију, и кроз корупцију води поновним побунама и ратовима. Неваљао мир је отац рата. Узевши идеално, мир је бољи од рата. Али коруптиван мир није бољи од рата, јер је само један предах од рата. Као што се каже у Библији: "И земља почину од рата" (Навин 14: 15). Докле? Докле људи не упрљаше мир гресима својим.Содом није уништен у рату, него усред мира и материјалног благостања. У време мира, спољашњег благостања и сигурности римског царства, друштвена корупција доводила је цара Марка Аврелија, стојичког философа, до очајања. И он је предвиђао пропаст таквој држави. Једва да је што мања корупција била у хришћанским царствима Карла Великог и Луја XIV.И тако је морало бити свуда, где год су људи тражили Рај на земљи, а не на Небу. Сваки свој достигнути Рај на земљи, људи су брзо претварали у пакао. И Бог је мењао ситуацију ради Своје Жетве./…/Грађани те евентуалне Светске универзалне државе, биће гори од грађана римске империје; много гори. Место оглашеног мира и спокојства и благостања, људи ће се осећати неспокојнији и несрећнији него икад. Кад нису могли уредити своје мале државе на своју срећу, како ће уредити, ти исти страсни људи, сав Свет?
Настаће нереди, побуне и револти на све стране кугле земаљске. Парламенти ће бити немоћни да то спрече својим бескрајним препиркама, узајамним оптужбама и тобожњим законима. Зато ће с времена на време преносити своју власт, вољно или приморано, на диктаторе, који ће огњем и мачем повраћати ред у свету.Тражиће људи спасења само у политичким и друштвеним променама. Пробаће поново све бивше политичке експерименте у историји света. И тако ће дуго трајати, та смена парламентаризма и диктатуре, аутократије, демократије, олигархије, тимократије, итд.Најзад ће, у сумраку историје, доћи диктатор света, "син погибељи - којега ће Господ Исус убити дахом уста Својих" (1. Сол 2: 8). А за све то време мира, среће и благостања, "биће невоља велика какова није била од постања свијета, нити ће бити." (Матеј 24: 21). Због тих невоља, многи ће се покајати и повратити Богу Спасиоцу. И у њима ће Господ имати Своје последње Жетве. Она Светска држава водиће најогорченију борбу против Христа и Његове Цркве.
Јер, уједначитељима људи, народа и вера, највише ће сметати Христос, Неуједначитељ и Неуједначиви. Како би се могла уједначити истина са лажју? Лаж се не противи овом уједначењу, она га тражи, али јој се истина противи. Гле, истина и лаж нити могу орати на истој њиви, нити спавати у истој постељи.
Црква ће се Христова ставити ван закона, а за јавно спомињање Христовог Имена, биће прописане оштре казне. Али ће се спасавати само они, који буду призивали Име Господње. И Син Човечији када дође изненада и убије "сина погибељи", последњег тиранина људи, да ли ће наћи веру на земљи?
Наћи ће је, али не као јавну. Наћи ће је, али не по велелепним храмовима, као што су наши садашњи, него у пештерама и пустињама. Наћи ће је, али не као одобрену и штићену, него као ружену и гоњену. Наћи ће је, али не у раскошним Литургијама и псалмодијама, него у храмовима људских срца и у шаптању људског језика. Јер Црква Његова почела је мучеништвом и завршиће мучеништвом, света браћо моја.
Међу Мученицима за Христа у то последње време биће многи Јевреји, по визији Светога Павла. Јер је са Јеврејима Црква и почела. Биће веома смањен број хришћана у земаљској Цркви.
И биће време када ће први пут важити гневна реч Господња: "Ко чини неправду, нека још чини неправду и ко је поган, нека се још погани." (Откр. 22: 11). Јер ће и позив на покајање безбожника престати.
Али зато ће Црква на небесима у то време бити пуна до препуњености. Безбројни народи и језици и колена, ликоваће у Њој, као у тихом пристаништу. Књига Живих биће испуњена од корице до корице. На последњим странама те вечите Књиге, биће светлошћу уписана имена оних последњих хришћана, које затече на земљи Господ Исус Христос, када се јави у сили и слави Својој, са свима Светим Анђелима. И сатана ће бити бачен у језеро огњено са свима својим слугама, у нељудском и у људском облику. И земља ће се спалити огњем, као чаура која је дала оно што је Домаћин од ње очекивао. И Домаћин ће бити задовољан.
А Небесна Црква, коју нико не може избројати, жива и словесна Жетва Господња, наћи ће се сва обучена у беле хаљине чистоте и радости. И запеваће и вечито певаће, Велико Славословије Светој Тројици, Богу Јединоме. И Господу Исусу Христу, Спаситељу, главном Јунаку, свеопште и величанствене драме створенога света од почетка до краја.
Блажени, који се у оне последње дане не устраше од непријатеља Исусових, у којима нема живота. Такови ће бити вечни учасници славе и радости Господа својега“.
Такве речи, какве су речи Владике Николаја, говорили су сви Свети Оци. Православни их добро знају; зато што знају, сметају глобалистима. То значи, по сведочењу Смиље Аврамов, да глобалисти у самој Цркви морају наћи издајнике (а то могу бити само високи клирици и теолози вољни да служе Великој Светској Лажи) спремни да униште православно хришћанство изнутра, кроз јеретичку теологију каква је она мртводушничка, кроз литургијску реформу, кроз екуменизам. И нађени су, ти издајници, посвуда.
Довољно је прочитати интервју великог србског хришћанског мислиоца у емиграцији, покојног др Марка С. Марковића, па да се види како масонерија ради на екуменизму и сједињењу православних с папистима управо кроз своје ложе (http://www.pravoslavni-odgovor.com/New_A...dak/04.htm). Масони, попут Ива Марсодона о коме пише Марковић, лажно прелазе у православну веру да би је изнутра поткопали. Наравно да они међу клирицима и теолозима врбују своје људе. И такви, врбовани, одмах крећу у акцију разарања Светог Предања.
Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.