21-03-2015, 04:31 PM
У ''НОВОМ ВИДЕЛУ'' ЉОТАРИ ПИШУ:
Чланови Збора нису поздравили окупатора када је улазио у Србију и тражили положај и власт за себе. После пет месеци, и то када су српске главе постајала најјефтинија роба, они су се прихватили сарадње са окупатором. Страх за живот српскога народа натерао је Љотића и чланове Збора на сарадњу са окупатором, а не љубав за нацизам или, пак, жеља за влашћу. Захваљујући Комесарској управи, Недићу и његовој влади, добровољцима и хиљадама родољуба, Србија је могла да прихвати око 400.000 избеглица, да збрине око 86.000 деце без родитеља, пружајући свима њима кров, храну, одећу, рад, школу, другим речима: живот уместо смрти. Тако је Србија успела да се одазове позиву јунака и мученика Јездимира Дангића. И нешто више: Србија је сачувана.
Не сме се изгубити из вида да би Немачке трупе, уз помоћ разних непријатеља који су опкољавали Србију, и без Недића, Српског добровољачког корпуса и других родољуба који су били уз Недића, увеле ред и мир. Само, наравно, по цену нових Краљева и Крагујеваца.
Данас, кад се осврнемо пола столећа уназад и анализирамо политичке идеје, догађаје и жртве из периода од 1935. до 1945. године, као и на плодове који стасавају после 1945, немогуће је отргнути се од закључка да су Димитрије Љотић, Недић и ЈНП Збор били глас разума, понекад, чак, и једини глас разума!
Чланови Збора нису поздравили окупатора када је улазио у Србију и тражили положај и власт за себе. После пет месеци, и то када су српске главе постајала најјефтинија роба, они су се прихватили сарадње са окупатором. Страх за живот српскога народа натерао је Љотића и чланове Збора на сарадњу са окупатором, а не љубав за нацизам или, пак, жеља за влашћу. Захваљујући Комесарској управи, Недићу и његовој влади, добровољцима и хиљадама родољуба, Србија је могла да прихвати око 400.000 избеглица, да збрине око 86.000 деце без родитеља, пружајући свима њима кров, храну, одећу, рад, школу, другим речима: живот уместо смрти. Тако је Србија успела да се одазове позиву јунака и мученика Јездимира Дангића. И нешто више: Србија је сачувана.
Не сме се изгубити из вида да би Немачке трупе, уз помоћ разних непријатеља који су опкољавали Србију, и без Недића, Српског добровољачког корпуса и других родољуба који су били уз Недића, увеле ред и мир. Само, наравно, по цену нових Краљева и Крагујеваца.
Данас, кад се осврнемо пола столећа уназад и анализирамо политичке идеје, догађаје и жртве из периода од 1935. до 1945. године, као и на плодове који стасавају после 1945, немогуће је отргнути се од закључка да су Димитрије Љотић, Недић и ЈНП Збор били глас разума, понекад, чак, и једини глас разума!
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М