22-03-2015, 09:46 AM
Зар Православље нема потребу за екуменизмом, како би било познато у свету, више поштовано и боље брањено?
Православље нема потребу да буде поштовано од овог света и да му се овај свет диви, већ има потребу за његовим покајањем.
Постоје јерарси и свештеници који пристају на екуменизам, мотивисани да ће тиме одбранити и сачувати Цркву. Али Црква не може бити одбрањена оружјем греха, јер је она брањена од Самога Господа Христа са богочовечанским оружјем. Не можеш добити благодат ако чиниш хулу.
Екуменизам не проповеда Православље, како би га учинила познатим онима који су неправославни, већ екуменизам популаризује по земљином шару мешавину (синкретизам) хришћанстава, амалгам Православља са протестантизмом и њу ејџом. Екуменизам проповеда једно ново равнодушно (блазирано), помирљиво, толерантно, млако, бљутаво и прагматично православље, једно по свему другачије православље, савладано и обухваћено антихристовим "добрима" и по укусу овога света.
Ваистину, екуменизам до сада никога није привео православном крштењу, већ, напротив, многе је православне довео до тога да одбаце "Вјерују" Православне вере.
Спознаја Православља не долази рекламама и публицитетом, већ искреном и истинитом вером, док "визит-карта" Православља већ две хиљаде година стоји на очиглед свима: чување истине, чуда вере, крв светитеља и љубав која спасава у Господу Исусу Христу. Будући да је Православље свето и савршено, не тражи некакав екуменизам или какву "спасоносну" веру ван себе.
Екуменизам и екуменисти не представљају глас Православља. Глас Православља јесте живот, речи и чудеса светитеља. Православље нема потребу за екуменистичким организацијама, како би било свеобухватно, зато што је универзалност једине вере већ две хиљаде година остваривано проповеђу светих апостола, чинећи да до данас Православна Христова Црква буде присутна у свим државама и на свим континентима кугле земаљске.
Православље нема потребу да буде поштовано од овог света и да му се овај свет диви, већ има потребу за његовим покајањем.
Постоје јерарси и свештеници који пристају на екуменизам, мотивисани да ће тиме одбранити и сачувати Цркву. Али Црква не може бити одбрањена оружјем греха, јер је она брањена од Самога Господа Христа са богочовечанским оружјем. Не можеш добити благодат ако чиниш хулу.
Екуменизам не проповеда Православље, како би га учинила познатим онима који су неправославни, већ екуменизам популаризује по земљином шару мешавину (синкретизам) хришћанстава, амалгам Православља са протестантизмом и њу ејџом. Екуменизам проповеда једно ново равнодушно (блазирано), помирљиво, толерантно, млако, бљутаво и прагматично православље, једно по свему другачије православље, савладано и обухваћено антихристовим "добрима" и по укусу овога света.
Ваистину, екуменизам до сада никога није привео православном крштењу, већ, напротив, многе је православне довео до тога да одбаце "Вјерују" Православне вере.
Спознаја Православља не долази рекламама и публицитетом, већ искреном и истинитом вером, док "визит-карта" Православља већ две хиљаде година стоји на очиглед свима: чување истине, чуда вере, крв светитеља и љубав која спасава у Господу Исусу Христу. Будући да је Православље свето и савршено, не тражи некакав екуменизам или какву "спасоносну" веру ван себе.
Екуменизам и екуменисти не представљају глас Православља. Глас Православља јесте живот, речи и чудеса светитеља. Православље нема потребу за екуменистичким организацијама, како би било свеобухватно, зато што је универзалност једине вере већ две хиљаде година остваривано проповеђу светих апостола, чинећи да до данас Православна Христова Црква буде присутна у свим државама и на свим континентима кугле земаљске.
Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.