22-03-2015, 09:50 AM
Како можемо разликовати једног архијереја (владику), свештеника, старца, православног теолога од неког екуменисте?
Екумениста уместо да вернима и невернима покаже (јавно и тајно) да су све вере, духовности, култови, конфесије, религије и "цркве" ван Цркве лажне, неисправне, подмукле, перфидне и обмањујуће, он напротив узима учешће на скуповима, конференцијама и социо-културним програмима, склапа уговоре и споразуме, гледа да задобије симпатије и похвале ласкаваца из редова јеретика, деформишући тако учења светих Отаца и Христову истину.
Православни екуменисти верују и говоре (јавно или тајно) да су истина, љубав и правда Господа и Бога нашег Исуса Христа присутне не само у апостолској Цркви, већ у свим верама, у свим "црквама" или у свим религијама овог света.
Уопште, православни екуменисти имају омиљен одговор, реч је о "непојмљивој љубави" у којој Бог воли све људе, онаквим какви су. Велика обмана и прелест, да не може бити већа, зато што је Сам Господ Христос показао да воли човека, али мрзи грех људски, воли јеретика, али мрзи јерес, воли паганина, али не воли паганизам.
Христова љубав није раздвојена од Христове истине. Господ Христос не воли супротно истини и не твори истину насупрот љубави. Христос Цркве нам показује љубав према истини и истину љубави, а не некакву слепу и глобалну љубав, некакву љубав која прима у загрљај целокупну гужву и хаос у коме су уједињени лаж, хула, грех и отпадништво.
Православни екуменисти су лицемери, желећи да истовремено служе и мамону и Христу: поштују иконе, али се ипак моле заједно са онима који хуле на иконе, моле се Мајци Божијој, а са друге стране се грле са хулитељима Пресвете Богородице и светитеља, око врата носе Часни Крст, али одобравају учења хулитеља Часног Крста.
Румунски екуменисти су по правилу припремани и слати на "специјализирање" у протестантске и католичке верске институције. Тако је дошло до тога да православни теолози, будући свештеници или епископи више не узрастају у недрима Цркве, већ се буде и освешћавају као стипендисти у сред западњачких универзитетских кампова, препуних задаха и смрада рационализма и духовног пропадања, без икакве моћи да окусе духовни живот у Христу, Који је једини извор истинске теологије. И тако су се у Цркви као дим уздигли "теолози нове школе", са умовима препуним протестантске философије и испражњеним срцима од тајне Православља, достигавши до тога да виде догматска учења виде као једноставне ритуалне формулације, које нису усмерене ка вечном животу и спасењу.
Сваки онај клирик и лаик који жели да се назива православним, а да при томе не следи живо Предање светих Отаца, јесте наметљив, унајмљен и убачен пастир у стаду Христовом.
Екумениста уместо да вернима и невернима покаже (јавно и тајно) да су све вере, духовности, култови, конфесије, религије и "цркве" ван Цркве лажне, неисправне, подмукле, перфидне и обмањујуће, он напротив узима учешће на скуповима, конференцијама и социо-културним програмима, склапа уговоре и споразуме, гледа да задобије симпатије и похвале ласкаваца из редова јеретика, деформишући тако учења светих Отаца и Христову истину.
Православни екуменисти верују и говоре (јавно или тајно) да су истина, љубав и правда Господа и Бога нашег Исуса Христа присутне не само у апостолској Цркви, већ у свим верама, у свим "црквама" или у свим религијама овог света.
Уопште, православни екуменисти имају омиљен одговор, реч је о "непојмљивој љубави" у којој Бог воли све људе, онаквим какви су. Велика обмана и прелест, да не може бити већа, зато што је Сам Господ Христос показао да воли човека, али мрзи грех људски, воли јеретика, али мрзи јерес, воли паганина, али не воли паганизам.
Христова љубав није раздвојена од Христове истине. Господ Христос не воли супротно истини и не твори истину насупрот љубави. Христос Цркве нам показује љубав према истини и истину љубави, а не некакву слепу и глобалну љубав, некакву љубав која прима у загрљај целокупну гужву и хаос у коме су уједињени лаж, хула, грех и отпадништво.
Православни екуменисти су лицемери, желећи да истовремено служе и мамону и Христу: поштују иконе, али се ипак моле заједно са онима који хуле на иконе, моле се Мајци Божијој, а са друге стране се грле са хулитељима Пресвете Богородице и светитеља, око врата носе Часни Крст, али одобравају учења хулитеља Часног Крста.
Румунски екуменисти су по правилу припремани и слати на "специјализирање" у протестантске и католичке верске институције. Тако је дошло до тога да православни теолози, будући свештеници или епископи више не узрастају у недрима Цркве, већ се буде и освешћавају као стипендисти у сред западњачких универзитетских кампова, препуних задаха и смрада рационализма и духовног пропадања, без икакве моћи да окусе духовни живот у Христу, Који је једини извор истинске теологије. И тако су се у Цркви као дим уздигли "теолози нове школе", са умовима препуним протестантске философије и испражњеним срцима од тајне Православља, достигавши до тога да виде догматска учења виде као једноставне ритуалне формулације, које нису усмерене ка вечном животу и спасењу.
Сваки онај клирик и лаик који жели да се назива православним, а да при томе не следи живо Предање светих Отаца, јесте наметљив, унајмљен и убачен пастир у стаду Христовом.
Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.