22-03-2015, 12:27 PM
(22-03-2015, 08:09 AM)aco Пише: Грех цепања Цркве је тежи од убиства....
Сасвим тачно!
Ево Србског Патријарха Иринеја и поред њега Иринеја бачког, оног што је наредио да звоне звона на свим Србским Црквама у Епархији бачкој кад је архијеретик из Рима, уморни, суморни и болесни грбави старац са кечетом, отишао тамо ђе је вечни шкргут зуба.
И док Брата свога, Преосвећеног Србског Владику Артемија прогоне као звер, они изграђују лицемерну "њууууубав" са иновернима!
И не само то, они учествују у кабалистичком ритуалу противника Xришћанства као с'ума сшедшавши!
Кабалистички обред паљења свећа на ханукији у осми дан и призивање јеврејског Јахвеа!!!
Шта све човек мора да ради кад се једном одлучи за угузљубље према интернационалној лихварској хидри, САЧУВАЈ БОЖЕ И САКЛОНИ !!!
Где је крај овом безумном отпадништву у Србској Православној Цркви?
Па каже:
Цитат:Ако који епископ, или презвитер, или ђакон, или други из именика клирика, буде постио заједно са Јудејима, или светковао с њима празнике, или примао од њих њихове празничне дарове, као пријесне хљебове или шта сличнога, нека буде свргнут;... а ако то учини свијетовњак, нека се одлучи. (Апостолска правила,Правило 70)
Ако који клирик, или свијетовњак пође у синагогу јудејску, да се моли, нека буде и свргнут и одлучен.(Апостолска правила, Правило 64)
Ако који клирик, или свијетовњак, понесе из свете цркве воска или уља, нека се одлучи, и петоструко нека поврати од онога колико је узео. (Апостолска правила,Правило 72)
Ако који Хришћанин принесе уље у светилиште незнабожачко, или у јудејску синагогу, или свијеће пали кад су њихови празници, нека се одлучи. (Апостолска правила,Правило 71)
Пријатељу њему не судимо ми, најмањи и најгрешнији од Срба Православних, њему суде Свети Апостоли!
Па да видимо сад:
Јел'био у јудејској синагоги?
Јел'био за јудејски празник?
Јел'палио свијеће?
Јел'треба дакле да се одлучи?
'Ајде ти одговори на ова питања а поштујући Правила Светих Апостола Цркве којој припадамо и ми и тај Патријарх!
Свети Јован Златоусти:
Цитат:Пошто појединци сматрају синагогу местом достојним поштовања, то је неопходно да се каже нешто и против њих. Због чега ви уважавате то место, када сте дужни да га презирете, да га се гнушате, да бежите од њега?
У њему се, рећи ћете, налазе закон и пророчке књиге. Па шта ако је то тако? Зар треба да буде свето свако место где се налазе те књиге? Уопште не!
Ја управо због тога посебно мрзим синагогу и гнушам је се, јер имајући пророке жидови не верују пророцима, читајући Свето Писмо, не примају његово сведочанство, што је својствено људима који су злобни у највећој могућој мери.
Како се ви можете састајати у једном месту са људима ђавоиманим који у себи имају толико нечистих духова васпитаних у крвожедности и убиствима и не ужасавате се? Треба ли са њима уопште да се поздрављате и да разговарате? Исто тако не треба ли да их избегавате као од свеопште заразе и ране целе васељене?
Наравно, Жидови ће рећи да се и они поклањају истоме Богу. Међутим, то није истина: нико од Жидова се не поклања Богу.
Ко то говори? Сам Син Божији: Не знате ни мене ни Оца мога; када бисте знали мене знали би сте и Оца мога (Јн.8.19).
Какво се поузданије сведочанство веће од овога може навести?
Синагога је склониште за демоне, а правилније је рећи, не само синагога већ и саме душе Жидова.
Ако ви сматрате истинитим Јудејство, зашто онда оптерећујете собом Цркву?
Ономе који било какво Предање Црквено, писано или неписано одбацује анатема - Акта Седмог Васељенског Сабора
ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ О РАСКОЉНИЦИМА:
„Раскољник“ је, у правом смислу, онај који уноси новине у Цркву, чиме се и нарушава јединство Цркве.
Јединство Цркве данас нарушавају махом они Eпископи који учествују у екуменском покрету.
О томе јасно говори 15. правило Прво-другог Цариградског Сабора које налаже Православним Хришћанима да прекину помињање и Црквено-Литургијско општење са Eпископом или Патријархом „због какве јереси, која је осуђена Светим Саборима или Светим Оцима, а коју он (Eпископ или Патријарх) јавно проповеда или отворено учи о њој у Цркви“.
У том случају сваком Православном Хришћанину наложено је да се огради „од општења са таквим Eпископом и пре саборског расматрања“.
Православни, који се на такав начин одвајају од јеретика, придржавајући се Свештених Канона „не само да не подлежу канонској казни, већ су достојни части, која приличи Православним.
Јер они нису Eпископе осудили, него псевдоепископе и псевдоучитеље, и нису расколом разрушили јединство Цркве, већ су напротив – похитали да сачувају Цркву од раскола и раздељења“, као што објашњавају Свети Оци у наведеном 15. Правилу Прво-другог Сабора.
То значи „да су се такви одвојили не од Eпископа, већ од псевдоепископа и псевдоучитеља, и нису направили раскол у Цркви, већ су, колико је то од њих зависило, ослободили Цркву од раскола“, објашњава тумач Правила Цркве Православне, Јован Зонара.
То је велика утеха и велика нада за све Православне вернике. Увек су кроз историју Цркве Божије постојали људи који нису били равнодушни када је у питању судбина Цркве и чистота њеног учења.
Ми се трудимо да их следимо понављајући речи Свештеномученика Јосифа Петроградског:
„Ја ни у ком случају нисам раскољник нити позивам на раскол, него позивам на очишћење Цркве од оних који сеју раскол и који га изазивају својим неправославним учењима и ставовима, јер се ћутањем издаје Бог“, по речи Светог Григорија Богослова.
Екуменисти сведоче да „на три вере оком намигују, а ниједну право не верују“
(Свети Николај Србски);
Њихов је поздрав:
„Помоз’Бог , чаршијо, на све чет’ри стране“
или
„Свирам Титу , свир’о сам и Дражи, коме требам нека ме потражи“!
ПРОСВЕТАР, раб Божји и раденик на трудном воздвиженију Часног Крста и срушеног Стлпа Рашко-Сербскјаго.
СРБИН ИМА ПУТИНА ЗА БРАТА,
А ПУТИН ЈЕ ТАТА ОД САРМАТА,
ОД ЛОВЋЕНА ДО УРАЛА,
СВЕ СУ СТРАЖЕ ОД КИНЖАЛА,
ГРАДИЋЕМО НОВИ СЕВАСТОПОЉ,
ШТИТИЋЕ НАС БУЛАВА И ТОПОЉ!