23-03-2015, 01:49 PM
Постоје две врсте православних екумениста:
1. наивни
2. издајници
Издајници су они православни који будући да познају истину, ипак одабирају лаж из љубави према профиту или било каквој користи овога света, подобно Јуди Искариотском и они врше издају због: новца, разних утицаја, моћи, познанстава, због уласка у утицајне кругове, ради тога да им се указује поштовање од стране других, сензационализма и одушевљења јер учествују у одлукама које ће променити читав свет, јер ће им бити подигнуте статуе и кипови и њихова имена ће бити записана у историји[2]. Очигледно је то да екуменизам, најпре "инвестира" у професоре теологије и клирике који су веома важни и са великим утицајем у православном свету.
Наивни или простодушни - јесу једна гомила, којом маневришу и манипулишу они први, будући да у својој лаковерности и наивности чине грех незнањем, за све оно време које не знају ништа (или су несигурни) о својој Православној вери, тако да су убеђени да "чине добро". Ови не знају и не верују да Православље долази од Господа Христа, преко светих апостола који су ударили темеље и уредили правила Цркве.
Ови лаковерни и наивни су намамљени из групе оних, који су "грађански коректни", из групе оних који респектују "истину многих", "светски мир", "демократску правду", то су они који стављају изнад Православља или само Православље поимају кроз хармонију, мир, измирење, прогрес, демократију и јединство овог света.
Они сироти постају као какви преваспитани и преквалификовани хришћани који не знају ништа о животима светитеља, није им познато како су и са киме ови свети исповедници водили тешке борбе за одбрану Правослваља, не знају да су свети мученици сопственом крвљу запечатили ово свето Православље, од кога се они данас тако лако отуђују и одбацују.
Сви православни екуменисти се боје ставова овог света и презирања и омаловажавања "већине", боје се од "силе" издајника, страх их је да се супротставе и да противурече представницима власти (државне, црквене, европске) који намећу законе или одлуке које воде у отпадништво, страхују да не врше "дискриминацију", боје се ношења тешког крста трпљења исмевања и клевете, стид их је да буду названи "екстремистима", "фанатицима", "фундаменталистима", "онима који су при издисају", "провинцијалистима", "бунтовницима" и "богомољцима" ради праве и истините вере у Господа Христа.
Православни екуменисти не рескирају да изгубе благостање, комфор, комодалитет, новце и пријатељства, ради одбране Православља. Ништа од тога не дају ради одбране Христа, нити крв, нити живот.
1. наивни
2. издајници
Издајници су они православни који будући да познају истину, ипак одабирају лаж из љубави према профиту или било каквој користи овога света, подобно Јуди Искариотском и они врше издају због: новца, разних утицаја, моћи, познанстава, због уласка у утицајне кругове, ради тога да им се указује поштовање од стране других, сензационализма и одушевљења јер учествују у одлукама које ће променити читав свет, јер ће им бити подигнуте статуе и кипови и њихова имена ће бити записана у историји[2]. Очигледно је то да екуменизам, најпре "инвестира" у професоре теологије и клирике који су веома важни и са великим утицајем у православном свету.
Наивни или простодушни - јесу једна гомила, којом маневришу и манипулишу они први, будући да у својој лаковерности и наивности чине грех незнањем, за све оно време које не знају ништа (или су несигурни) о својој Православној вери, тако да су убеђени да "чине добро". Ови не знају и не верују да Православље долази од Господа Христа, преко светих апостола који су ударили темеље и уредили правила Цркве.
Ови лаковерни и наивни су намамљени из групе оних, који су "грађански коректни", из групе оних који респектују "истину многих", "светски мир", "демократску правду", то су они који стављају изнад Православља или само Православље поимају кроз хармонију, мир, измирење, прогрес, демократију и јединство овог света.
Они сироти постају као какви преваспитани и преквалификовани хришћани који не знају ништа о животима светитеља, није им познато како су и са киме ови свети исповедници водили тешке борбе за одбрану Правослваља, не знају да су свети мученици сопственом крвљу запечатили ово свето Православље, од кога се они данас тако лако отуђују и одбацују.
Сви православни екуменисти се боје ставова овог света и презирања и омаловажавања "већине", боје се од "силе" издајника, страх их је да се супротставе и да противурече представницима власти (државне, црквене, европске) који намећу законе или одлуке које воде у отпадништво, страхују да не врше "дискриминацију", боје се ношења тешког крста трпљења исмевања и клевете, стид их је да буду названи "екстремистима", "фанатицима", "фундаменталистима", "онима који су при издисају", "провинцијалистима", "бунтовницима" и "богомољцима" ради праве и истините вере у Господа Христа.
Православни екуменисти не рескирају да изгубе благостање, комфор, комодалитет, новце и пријатељства, ради одбране Православља. Ништа од тога не дају ради одбране Христа, нити крв, нити живот.
Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.