[ПРОСВЕТАР]

Још је жива Србска Црна Гора кад жене проговоре док мушкарци ћуте и...гласају за Мила!

ЦРНОГОРКАМА

Ви сузама остављате
Друго мјесто, друге дане,
А јуначки нас пратите
На бојеве и мегдане;

Срцу вашем спас је пречи
Опстанак нам Отаџбине,
А пошто се битке сврше
Ожалите ко погине,

Прелијепом запијевком
Ријеђате њина дјела,
А нас живе напајате,
На прегнућа нова, смјела!

Босе, глaдне, трудне, наге
За нама се потуцате,
По границам' Отаџбине
Да нам скромни тајин дате.

Ви нијесте од нас мање
Кад наступе живе муке,
Воде, праха и олова
Додају нам ваше руке;

Врх прамова густог дима,
Тога праха што горимо,
Крај символа Крст-Слободе
Ваш Анђелски лик видимо;

Па могах ли одољети
Мога срца врућем хару,
Да и Жена ја заслуге
Не изнесем на Олтару,

На Олтару Отаџбине
Ђе се Тамјан Свети пали,
Пред Слободом што су наши
Мученици основали

Ваша чувства и врлине,
Ваше жртве и прегнућа,
Ваша љубав, срца ваша
Домољубљем вазда врућа!

Србски Књаз и Краљ,
Никола Први Петровић-Његош