[мунгос]

Праве „тојаге“ у рукама и банске власти и водства Хрватске сељачке странке, у којем су представници усташког покрета стално добијали на утицају, њихови припадници жарили су и палили по Бановини Хрватској, устремљујући се на све оне који би се усудили да им се супротставе или који су били обележени као противници хрватства, у првом реду Србе. У много места, као у Госпићу, још крајем 1939. године руководства Заштите сачинила су спискове Срба које је „требало усмртити...“

стр. 620

Истичући да су терор и убиства били главни метод дејствовања и Грађанске и Сељачке заштите, хрватски историчар Љубо Бобан је изнео, да су припадници Заштите били не само иницијатори него и директни починиоци највећег броја злочина у Бановини Хрватској.140 А жртве тих злочина, у највећем броју случајева, били су, како се то може већ и претпоставити, угледни Срби.

Према једном поверљивом извештају из априла 1940. године141 припадници Грађанске и Сељачке заштите могли су практично да раде тада шта хоће. Јер, ни политички ни управни апарат није им ни у чему стајао на путу. Напротив, идентификовао се са њима и пружао им сваку помоћ, па и онда када је кршење закона било више него очигледно...

То је већ у првој години постојања Бановине Хрватске било узело такве размере, да је Драгиша Цветковић, ондашњи председник југословенске владе, био принуђен да јавно, преко листа своје партије у Загребу, у броју 1, од 1. јанруара 1940, затражи од бановинских власти да стану „на пут чињењу неправди Србима и да не доносе одлуке које погађају националну осетљивост српског народа“.

стр. 621

---

Сви ови протести, па и иступање Драгише Цветковића, нису могли да зауставе националистичку еуфорију у Бановини Хрватакој, нити пак да зауставе поход разуларених шовиниста на Србе. Као некад, 1914. године, поново се, по успостављању Бановине Хрватске, у биртијама Загреба, али и других градова, могла чути она стара франковачка песма:

„Марш, марш — Београд је наш,
Један,два, три — напред Хрвати!"

Међу новопоссављеним високим функционерима налазио се и Милан Героч, жандармеријски потпуковнику пензији, који је у Србији, за време аустро-угарске окупације 1915-1918, запамћен само по злу, уосталом као исви други Хрвати који су с њим заједно чинили већину у полицијском апарату окупацијске управе. Према вести о6јављеној у листу „Хрватски дневник“ од 23. децембра 1939, он је, одлуком бана Ивана Шубашића, постављен за „заповједника редарствене страже“у Загребу...

Једна од карактеристика новонасталих прилика у Хрват-ској по оснивању Бановине Хрватске било је и настојање да се избрише сваки југословенски траг, уклоне сва југословенска обележја. У склопу тога, од првог дана, од 26. августа 1939, почео је прави јуриш на југословенска знамења, а пре свега на југословенске заставе. Заставе југословенске државе цепане су и спаљиване, а у исти мах скидани су и натписи са јавних зграда са мешовитим писмом — ћирилицом и латиницом.

стр. 622

---

Почетак битисања Бановине Хрватске био је обележен и акцијом за „чишћење“хрватског језика од „српских примеса , што је у ствари био увод у мере које ће у том правцу бити предузете кад буде проглашена Независна Држава Хрватска. Већ 28. априла 1941, само 18 дана по проглашењу усташке државе, у Загребу је основан „Уред за хрватски језик“, чији је задатак, поред осталог, био, да састави индекс типичних српских речи и замени их „хрватским националним изразима...

Све ово, и што шта друго, што се збивало у Бановини Хрватској, све је то био јасан знак куда се у Хрватској крми, које снаге у њој добијају превагу и чему оне уистину стреме, и, на крају

стр. 623