[ПРОСВЕТАР]

Прво, није Вук био ЈЕДИНИ сакупљач народних песама, нити је ОН измислио Гусле и Гусларе!

Друго, нисмо ми једини народ који има јуначке песме често спеване на локалним дијалектима!

Међутим!

Ти локални дијалекти и песме на њему опеване, свесни народи чувају и штите као етничко благо, али...НЕ УЗИМАЈУ ТЕ ДИЈАЛЕКТЕ ЗА КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК!

Сви народи имају дијалекте и сленгове али лондонски "кокни" није енглески књижевни језик но је то ЈЕЗИК ШЕКСПИРА!

Чак и у САД, која је постала светска сила, ником није падало на памет да за књижевни језик прогласи сленг њујоршких црнаца или јужњачко завијање !

У швајцарској се у народу говори неки "швиш-тајч", био, вид'о, чуо, радио тамо, али у новинама и на ТВ говори се НЕМАЧКИ или француски и италијански зависно од кантона.

У Француској има "патоа", дијалеката које само локалци разумеју али...за разлику од Вука, Наполеон је наредио да се свуден учи у школи и говори званични Француски, ЈЕЗИК ВОЛТЕРА, који није много различит од древног старо-француског!

Само код нас је локални дијалект турске касабе проглашен за књижевни језик!

Преласком на Вуков писмени језик су озваничени, и самим тим учвршћени турцизми у Србском Језику као домаћи изрази!

Вуков „српски рјечник” садржи масу турских речи а много их је више у такозваном „нааааааааааааааааародном” језику а да Срби нису ни свесни колико су турцизми део свакодневног речника.

јастук - yastik
комшија - komşu
кајак - kayik
конак - konuk
капија - kapi
корбач - kırbaç
торба - torba
коњ, ат - at
канабе - kanepe
диван - divan

Нами није јасно како су, по Вуку, турцизми постали „српски” и самим тим „обогатили” Србски Језик, а сродни „русизми” и црквенословенске речи су га „осиромашили” и „отуђили” од „народа”, тако да их је по КРИМОКАТОЛИКУ Вуку требало одмах избацити!?

То нами личи на „обогаћивање” Србског Језика хрватском латинициом,

U S T A Š I C O M!

Оно што чуди (кад се не гледа кроз призму Вукове прљаве работе са Бечом) је да су једном Србину (и поред чињенице да је прешао у кримокатоличку јерес латинску), сметали искварени русизми (који често и нису били русизми), али му нису сметали искаврени турцизми!

Напротив!

Вук турцизме сматра „српским” речима и зато их је уврстио у свој „Српски рјечник”, док сродне словенске и црквенословеске речи сматра „туђим” и „исквареним”!

И то је Србски Великан?!

Мука ми је кад му чујем и видим име а да не говоримо о онима који су га дигли у небеса!

ВУЦИ У ЈАГЊЕЋОЈ КОЖИ,НАРОЧИТО ОЛИЊАЛИ, И ЋОПАВЦИ НАС УНИШТИШЕ БРЕ!

Вук НИЈЕ ЈЕДИНИ који је сакупљао народне песме али ЈЕСТЕ ЈЕДИНИ који је то чинио из чистог користољубља!

Реформа Сава Мркаља јесте ЕВОЛУЦИЈА ЈЕЗИКА И ПИСМА док је Вуково скаћење чиста РЕВОЛУЦИЈА у негативном смислу!

Саво Мркаљ је себе називао „свободних художества и философије доктор”, титула коју полуписмени Вук неби ни разумео!

Међутим!

И Саво Мркаљ је својом реформом дирнуо у Божије па је године 1827-е подилканио, то јест изгубио ментално здравље и преминуо 1833-е у бечкој лудари!

Пај'те се и ви који ове браните!

Еве вам Вуковог „наааааааааааародног” језика, уживајте, па каже:

Џезва, чорба, чакшире, чибук , авлија
чардак, сарма, чарапа, ајвар, фереџа
кесер, ексер, димија, мезе, кашика
дувар, подрум, рахатлокум, ћилим, тараба.

рефрен

Буђелар, катанац, баксуз, џимрија,
муфте-ћуфте, севап, ћевап, тазе, туршија
Буђелар, гурсуз, баксуз, џимрија,
муфте-ћуфте, севап, ћевап, тазе, туршија

Аман , заман , сабајле, севдах, џукела
ћумур, харач, ђутуре, зулум, јаничар
киоск, муфљуз, чаршија, кабадахија
и на каиш машала, бујрум, комшија

џумбус, џанум , џефердан, зијан , касаба
сиктер, багра, ћурчија, дорћол, макадам
бирцус, ђерам, ђубровник, астал , калдрма
мегдан, ћишак, ђеврек, бурек и ђувегија

Ово није ни приближно цео списак речи из Вуковог бајаги „херцеговачког”!

Кад бејасмо давно једном (и више никад) у Турској у студентским данима, мери нешто Туре бакалин на кантару (опет све турске речи), па каже:

-Таман!

Ја платих па кренусмо да изађемо а он ће:

-Еј, кусур!

Чудан неки „херцеговачки” КРИМО-КАТОЛИКА Вука Караџића!

Паметном доста!