[Милослав Самарџић]

Ваљда ти је јасно да идеја за тај уговор који је ступио на снагу у мају није створена тада, него много раније. Формални канали су много спорији од оних неформалних. Ту је извор честе забуне.
Званична процедура дуго траје, а у том интервалу се дешавају промене, којима су Британци били веома склони.

Тако имамо да је тај уговор који помињемо пратио и Глеконеров батинашки телеграм и наређење да се Дража повуче источно од Ибра (неформални канал).

Осим тога, управо у време када се тај уговор реализовао, Форин ОФис је постајао до крајности нетрпељив према Михаиловићу, а за то је требало неколико месеци да би било очигледно. Због тога се често грешком доводи у везу са првим Меклиновим извештајима.

Јесте, формални канали су спорији, зато је уговор о садејству четника и Британаца током искрцавања на Јадран стигао Дражи, из Лондона, 28. маја 1943, а одмах иза тог уговора, истог дана, и наредба да све снаге повуче источно од Ибра а остатак земље преда комунистима. Та наредба стигла је од Команде за Средоземље, из Каира. Разлог је био тај што је Черчил после Треће вашингтонске конференције са Рузвелтом, завршене негде 25. маја чини ми се, схватио да Рузвелт дефинитивно одбија да се савезници искрцају на Јадран, а знао је да у догледно време нема ништа ни од искрцавања у Нормандији, што је тражио Стаљин. Знајући да ће Стаљин бити бесан - већ је био повукао амбасадоре из Вашингтона и Лондона - и у страху да ће Стаљин и Хитлер створити нови пакт, и заједно се усмерити на запад, Черчил уместо у Лондон одлази у Каиро, тражи да се четницима хитно нареди да се повуку иза Ибра и да се у комунистичке редове пошаље војна мисија. То је требало да буде сигнал Стаљину да ће као награду за борбу против Осовине добити још једну државу - Краљевину Југославију.
Другим речима, Битка на Неретви с тим нема везе, а и иначе, као што сам малочас написао, једној герили је практично немогуће да у једној бици уништи другу.