[Милослав Самарџић]

Бејли је у току Битке на Неретви протестовао код Драже што шаље војску на комунисте. Његови извештаји или накнадно писање не могу се узети као неко мерило.

Због чега не могу? Он је извршавао наређења своје команде у складу са званичном политиком која је била на снази: уједињење 2 фракције и спречавање да долазе у међусобни сукоб. То не значи да је то било и његово мишљење. А његово мишљење из тог периода је било да би за Британце било најбоље када би у текућим операцијама комунисти били уништени. То мишљење су делили тада многи, и у Форин Офису и у војним штабовима.
То нема везе са њиховим односом према Михаиловићу. То је виђено као идеално решење претећег конфликта са Совјетима и једини начин да се обустави притисак и пропаганда на коју ови нису имали адекватан одговор.

Шта су хтели: да се уништи комунисти, или да се уједине са четницима? Видиш да си рекао две супротне ствари. Што и не чуди, јер си сада под утицајем британских књига, а у њима је пуно тога контрадикторно, као што им је и политика била уосталом. Али, ма колико била контрадикторна, имала је константе, које нам нису ишле у прилог (као ни сада).

Черчил уместо у Лондон одлази у Каиро, тражи да се четницима хитно нареди да се повуку иза Ибра и да се у комунистичке редове пошаље војна мисија. То је требало да буде сигнал Стаљину да ће као награду за борбу против Осовине добити још једну државу - Краљевину Југославију.

Никада нисам видео доказ да Черчил има икакве везе са тим. Штавише, чињеница да је сазнао за слање Дикина у Југославију тек пошто је овај већ био тамо говори супротно. Наравно, он се сложио са тим баш због исхода Вашингтонске конференције.
Сумњам да је Черчилу икада падало на памет да Стаљину заиста преда Југославију (или Бугарску). Не због Југославије, већ зато што би себе поткопавао, односно британску позицију у Грчкој, Италији и на Блиском Истоку.

Погледај код браће Кнежевић за ово прво.
У вези овог другог, наравно да му није пало на памет, то је био мамац. Имао је неку магловиту визију да Југославија буде комунистичка али ипак под његовим а не Стаљиновим утицајем.

Другим речима, Битка на Неретви с тим нема везе, а и иначе, као што сам малочас написао, једној герили је практично немогуће да у једној бици уништи другу.

Има утолико што је то била последња шанса да се процес окретања комунистима обустави (начелна одлука о контактирању комуниста је донесена у фебруару). Британци су били сасвим свесни тога, и на тај начин су посматрали ствари.

Ма не, они никад не би оставили један хрватски покрет за рачун једног српског покрета.

Били су и више него наивни.. али не у односу према Брозу и хрватима. Њихова погрешна пројекција и разумевање бољшевизма и природе комунизма их је навела да следе потпуно погрешну стратегију према Совјетима због чега су и доживели фијаско.
А највећи идиот у томе је био Форин Офис! Од њега је све кренуло.
Тачно је да су притискали краља и да су њихови потези били усмерени на Дражину штету (краткорочно гледано) али основни циљ је био парирање Совјетима, и као и до тада, њихово спречавање политичким марифетлуцима да упадну у Југославију. У то време нису радили у корист комуниста. Да су успели да задрже совјете ван земље, нема никакве сумње да би тито био врло брзо изопштен. То је и била идеја комплетног тог пројекта.

Сигурно нису били толико наивни. Ипак си превише под утицајем британских извора, па и њихових оправдања за кршење међународног права и моралних норми.

Идеја им је била баш чудна и уопште чудно су се понашали, свакако због панике.

Из њихове тадашње перспективе, то је био врло логичан потез. Свесни су да су зас...ли колико су могли, и једина шанса да се искобељају је да се удварају Титу и иду низ длаку Совјетима (који су били на прагу). Шта би се десило да су одјавили Тита?
Упали би совјети под изговором да Британци подржавају "недемократске елементе", не поштују "вољу народа" устоличили би Тита, и одували би и последњи траг британског утицаја за сва времена.

А што онда нису подржали Мекдауела и ОСС?