[aco]

Није ми јасно о каквом расколу пишете (да будем искрен ни сам све ни прочитао... километарски текстови...), ако се ради о расколу између католика и православаца тај раскол подржавам. Католицизам је богохуљење и то се лако да видети. Ако се пак ради о расколу између православаца то дефинитивно не подржавам, нас православаца има мало још нам само фали да се делимо. Што се тиче патријарха Иринеја ја сам за његову смену. Слизао се са антихришћанским режимом на власти.

Наравно да треба да чувамо своју Свету Цркву али верника има све мање. Млађе генерације не верују ни у шта што је, морамо признати, разочаравајуће. Још поготово када у новинама можемо прочитати како су неки свештеници развратници. Потребно је некако освестити људе показати им да ипак треба да верују. Жалосно је што би данас мали број људи био спреман да погине за Царство Небеско као што су Срби гинули са кнезом Лазаром раме уз раме.

Раскол који се помиње је онај који бивши владика Артемије нажалост прави са "бившим" удбашима. Њихово деловање иде у два главна правца:
1. Напади на Цркву по свим основама, користи се сваки најмањи повод да се Цркве љага пред народом. (активнији су доста од титоваца у своје време).
2. Пошто су "доказали" да Црква није Црква, онда покушавају да створе своју цркву, до сада су отворили око 30 "манастира" и "цркава" широм Србије и тако стварају паралелну "црквену" структуру.
Поставља се питање коме је сад у интересу да народ одваја од Цркве, као јединог обједињујућег фактора Српског народа.
Онима који желе добро нашем народу, сигурно није интерес да га одвајају од Цркве.
А коме је интерес? Па свим нашим непријатељима и ђаволу.
Само одлучујемо на чијој ћемо страни бити.


Што се тиче лоших и добрих попова и владика, увек је вило и једних и других, али обреди које врше док су у Цркви су важећи.
За своје личне грехе ће одговарати пред Богом, као и свако од нас. И Јуда је био апостол поред самог Христа Бога.
Е сад сви гледамо шта нам је срцу ближе, онај свештеномученик, који својим југом стао да помогне и био убијен, брзо се заборави.
Значи свако види добро или лоше, зависно од стања душе.

Мада неке поступке Патријарха не одобравам, он је наш Патријарх и заслужује свако поштовање, нисмо у његовој кожи и не знамо како му је. А није му лако ностити одговорност за сео народ.
Са влашћу је дужан да одржава пристојне контакте, јер је то заповест апостола. То су радили и у Византији, и у време Турака, и у време комунизма, па и сад у време демократије.
Помолимо се да Бог помогне и упути нашег Патријарха.

---

Католицизам није богохуљење, већ једна од вероисповести.

Не бих се сложио, папска гордост и непогрешивост, "кварење" Свете Тројице, безгрешно зачеће Пресвете Богородице су хуле на Бога и икономију спасења.

Али то не значи да треба да мрзимо католике, треба да их поштујемо као људе за које је Господ разапет, ако их он воли
онда ми хулимо на Бога ако их мрзимо.
То се односи и на све друге људе и вероисповести, па и атеисте.
Поштовањем Христовог лика у њима ми потврђујемо своје Православље.
Заједничке молитве са њима и слично су нешто друго и нама штетно.