[Chicot]

Проблем је што је таква алтернатива постављена испред нас те 1941. године. Баланс снага у Европи се мењао, и избор је постављен пред нас, дакле морали смо да одаберамо да ли ћемо остати фактички неутрални а технички чланица "пакта", и гледати своја посла, или ћемо ући у рат да бранимо Енглезе који су тада једини стајали насупрот Хитлера.

О томе и причам. Али то је наш проблем. И последица кретенске политике претходних година која нас је и довела у ту позицију.
Грешиш да смо могли да очувамо "неутралност" и да гледамо своја посла да смо остали при тројном пакту.

[quote='Chicot' pid='38143' dateline='1428491846']
И наравно да је апсурд да Хитлер није имао ништа против Југославије. Носио је антисрпски комплекс још из Првог рата, а како су Срби чинили кичму тадашње Југославије, ни најмање јој није био склон.

Па смо зато највећу спољно-трговинску размену од свих земаља Европе и света имали управо са Немачком?[/quote]
Па?
Хитлер је обављао размену и са СССР-ом на стоструко већем количинском и вредносном нивоу.

То је наш тотални идиотлук. Учинили су нас материјално потпуно зависним од њих, ако не буде по њиховом, заврну славину и ћао.

Осим тога, није то из поштења, већ врло јасан интерес: рудна богатсва, налазишта.. преко потребни састојци за наступајући ратни период. Ништа то није било случајно, а још мање наивно поштено.

[quote='Хитлер' pid='37479' dateline='1427977623']
Немачка није само продавала балканским државама, него је ту била и највећи купац, и то најсталнији и најсолиднији купац који је производе балканског сељака плаћао радом немачког индустриског радника, а не вараличким валутама и девизама које већ ионако годинама пате од хроничног обезвређивања.

Зато није било чудно што је, као што већ поменух, Немачка била највећи трговачки партнер балканских држава. То због тога није лежало само у немачком интересу него и у интересу балканских народа, и само чисто капиталистичко оријентисани мозгови јеврејских демократија могли су тврдити да, ако једна држава другој држави лиферује машине тиме влада другом државом. У самој ствари то владање могло је у најбољем случају да буде међусобно, штавише пре се неко може одрећи машина него животних намирница и сировина, те је према томе партнер који за своје машине добија жито или сировине везан можда више него онај који прима индустриске производе.

Не! У овоме послу није било ни победиоца ни побеђенога, него је било само ортака и Немачки Рајх националсоцијалистичке револуције сматрао је за част да буде поштен ортак, што ће рећи да поштеном, солидном робом плаћа, а не демократским вараличким папирима.

У погледу тога Немачки Рајх је — ако се уопште жели говорити о политичким интересима — имао само један интерес, то јест да свог трговачког партнера види унутрашње здравог и снажног. Према тим циљевима, у овим земљама не само што је долазило до све већег просперитета него се појављивало и све веће међусобно поверење.

Даре, није ти аргумент да се позиваш на Хитлеров политички говор у коме тражи оправдање за уништење Југославије.
Прво, немачка марка је тада била једна од најнестабилнијих валута.
Продаје м.да за бубреге, немој да се лепиш на то..