[смедерево]

ИСУС ХРИСТОС (грч: Ίησοΰς Χριστός), оваплоћено друго лице Свете Тројице, Богочовек, средишња личност Новог Завета, зачетник и давалац новог савеза између Бога и човека. Његов свеколики овоземаљски живот и рад, посебно Оваплоћење, Распеће, Васкрсење и Вазнесење значе за Хришћане свеспаситељно дело искупљења од греха и спасења целог људског рода. Име Исус се изводи од јеврејске речи Је-hoshua (Лука 2,21), која значи Спаситељ (Мт 1,21), а звање Христос (јев: Месија, грч: Μεσσίας; Јн 1,41) значи "помазани", тј. Помазаник, и означава лице Богом одређено за посебни задатак. Код Јевреја су свештеници били помазивани приликом свог увођења у службу (1 Дн 16,22), (Зах 4,14). Да би се разликовао од других са истим именом, уз Његово име додаје се географско одређење: Исус из Назарета Галилејског (Мт 21,11; Мк 1,9), Исус из Назарета (Јн 1,45; 18,5,7; Дап 2,22,32,36), или Исус Назарећанин (Мк 1,24; 10,47; Лк 24,19).
Име Исус јесте лично име нашег Господа, а име Христос додаје се да би се он идентификовао са обећаним Месијом. Реч Христос јавља се у Новом Завету 529 пута, од тога 379 у посланицама Св. Павла. Друга имена се понекад придају уз имена Исус Христос, као: Господ, Цар, Цар Израиљев, Емануил, Син Давидов. Постоје нехришћански извори који говоре о Исусу Христу и они представљају живи доказ скептицима, о историјском постојању и овоземаљском животу нашег Спаситеља. Веровање да Исус јесте Господ је најдревније хришћанско веровање (Рим 10,9; 1 Кор 12,3; 2 Кор 4,5,14; Кол 2,6; 1 Петр 1,3; Лк 23,42).