[смедерево]

За вакта мати Јелене се служило по 'новом'.

Она је, после смрти славног оца Доситеја, духовника жичког, одбила да иде путем српског монаштва светих Николаја и Јустина, и за духовника Жиче одабрала јеромонаха Порфирија, садашњег проповедника јединства православних и паписта у времену и вечности. Зато је Жича постала средиште новотарства. Док је владика Стефан био жив, она то није могла бити, али је игуманија Јелена лобирала да у Жичу дође владика Атанасије, а касније и банатски Хризостом. Учинила је све да старе сестре, верне српском монашком предању ућутка, а било је и ритуалних чинова одрицања од српског монаштва, спаљивањем традиционалних камилавки (у име грчких). У њено доба, владика Хризостом је порушио старо гробље у Жичи, а новотарски се служило све у шеснаест. Жичке монахиње престале су да се баве било каквим физичкиим послушњаима, одрекле су се и стоке и живине, и се што манастиру треба купују. Владика Хризостом је био верни послушник (све)моћне игуманије, па је јасно да је чин владике Јустина изазвао велику узбуну.Јустину се упутио лично агент за спецопареције, духовни отац бискупа Гргура, неуморни умировљеник Атанасије Јевтић, вероватно са неким претњама. Да не заборавимо. Када је у Жичкој епархији успостављено богослужење по типику, монахиње из манастира Благовештење у Трнави су одмах отишле, јер нису могле да трпе да се служи по вековном поретку (толико о „новотарској“ толеранцији, знате кад они кажу: „Све је то исто!“)