[Павле]

Оно што је најтеже људима да прихвате то је величина саме лажи. Људи данас су свесни тога да су их Комунисти лагали али просто не могу да поверују да је свака ствар коју су им утувљивали у главу о НОБорби лаж. Народ би сад највише волео неку пола-пола историју у којој није испао стадо које блејећи упија свакакве будалаштине. Генерација која је рођена у току рата и која је била у пубертету педесетих никада неће прихватити ни трунку ревизије али њихова деца желе неку алтернативну верзију у којој не испадају смешни што су поверовали баљезгаријама. Незамисливо је да поверују да су Партизани били маргина Другог светског рата у Југославији све до 1944. То је за њих Космос. Пуно је лакше веровати у оно што говори Ужичка република и људи иду линијом мањег отпора.

Данас, поред свих ових ствари...интернета, књига, документараца, (каквог-таквог) простора на РТС-у, процеса рехабилитације још увек је изузетно тешко расправљати се и покушавати људима објашњавати. Могу само да замислим како је то било пре 15 или 20 година и зато је важно да схватимо да кораци колико год да су мали воде напред. И да ће једног дана доћи крај тог пута.
Да ће се једног дана момци и девојке у Београду сатајати "Код Чиче" на посао ћете путовати Равногорским мостом, шетати улицама Николе Калабића, Александра Мишића и Драгослава Рачића.

Кад тад...

И ако смем да додам, по цену да ме линчујете...
Мислим да је серија "Равна гора" (са свим својим манама које не спорим) била пробни балон. Ледоломац. Нешто чиме се мало пипкала ствар и на крају је све то добило прелазну оцену. Можда је серија по сценарију лоша (тј сигурно је) али је свакако пробила лед и после дуго година отворила врата за исправљање ове незабележене историјске неправде према једном човеку и његовим јунацима.