09-05-2015, 12:16 PM
Свети Владика Николај прослављен у Драгобраћи!!!!
Чему би се ми данас могли радовати, драга браћо, и кога би ми могли оплакивати стојећи под крстом Христовим? Да ли Христову смрт? Свакако не, пошто је ова смрт славнија од живота многих од нас. Или би се радовали због тога, што би се и ми данас нашли у већини голготској? Никако. Напротив, ми би се могли радовати само онда, кад би себе смели убројати у ону мањину, која је од почетка, и кроз минула столећа, верно представљала Христа у свету, живећи њиме и страдајући за њега. А оплакивати? Кога би данас могли ми оплакивати под крстом Христовим? Христа или себе?
Христа извесно не, јер било би више него смешно оплакивати онога, који и данас живи више но ма ко од нас живих, и који је у стању и данас, после 19 столећа од своје смрти, да мисли стотине милиона људи привуче и фиксира на себе. Не оплакујмо Христа, дакле, но оплакујмо себе, зато, што се често из бојазни за живот свој одвајамо од Христа и придружујемо оној већини, која тражи срећу у удаљености од Христа. Ми нећемо побећи од смрти, ако побегнемо од Христа. Гле, све оне већине, које су против Христа кроз векове ратовале, сустигла је смрт, узела их и пројурила мимо њих. Свети Владика Николај
На празник Светог Владике Николаја Охридског и Жичког, Његово Преосвештенство Хороепископ старорашки и лознички Г.Г Николај, началствовао је Светом Архијерејском Литургијом у Драгобраћи, уз саслуживање свештеномонаха и свештенођакона Епархије.
Епископ Артемије је извршио чин сечења славског колача и благосиљања кољива, које су припремили отац Небојша и домаћини славе.
Хорепископ Николај је одржао пастирску беседу, а након Свете Литургије приређена је свечана и празнична трпеза љубави.
Чему би се ми данас могли радовати, драга браћо, и кога би ми могли оплакивати стојећи под крстом Христовим? Да ли Христову смрт? Свакако не, пошто је ова смрт славнија од живота многих од нас. Или би се радовали због тога, што би се и ми данас нашли у већини голготској? Никако. Напротив, ми би се могли радовати само онда, кад би себе смели убројати у ону мањину, која је од почетка, и кроз минула столећа, верно представљала Христа у свету, живећи њиме и страдајући за њега. А оплакивати? Кога би данас могли ми оплакивати под крстом Христовим? Христа или себе?
Христа извесно не, јер било би више него смешно оплакивати онога, који и данас живи више но ма ко од нас живих, и који је у стању и данас, после 19 столећа од своје смрти, да мисли стотине милиона људи привуче и фиксира на себе. Не оплакујмо Христа, дакле, но оплакујмо себе, зато, што се често из бојазни за живот свој одвајамо од Христа и придружујемо оној већини, која тражи срећу у удаљености од Христа. Ми нећемо побећи од смрти, ако побегнемо од Христа. Гле, све оне већине, које су против Христа кроз векове ратовале, сустигла је смрт, узела их и пројурила мимо њих. Свети Владика Николај
На празник Светог Владике Николаја Охридског и Жичког, Његово Преосвештенство Хороепископ старорашки и лознички Г.Г Николај, началствовао је Светом Архијерејском Литургијом у Драгобраћи, уз саслуживање свештеномонаха и свештенођакона Епархије.
Епископ Артемије је извршио чин сечења славског колача и благосиљања кољива, које су припремили отац Небојша и домаћини славе.
Хорепископ Николај је одржао пастирску беседу, а након Свете Литургије приређена је свечана и празнична трпеза љубави.
Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.