12-05-2015, 02:48 PM
ДРАЖИН ДУХ ГОВОРИ
Спевао владика Николај с јесени 1946 год. у манастиру
Св. Саве у Либертивилу, Илиној.
Ој Србијо, небројено гробље.
Срби браћо, заробљено робље,
Ево мене да се вама јавим
Из овога света небеснога
И светлости Христа спаситеља
Из сијање Небесне Србије,
Жив сам, браћо, живљи но икада
У друштву сам бољем но икада,
У близини светитеља Саве
Који сија као сто сунаца.
Крај мене су и Милош и Марко,
Старац Богдан са девет синова
И сва српска крстоносна војска
Са Косова поља широкога,
Што изгибе за крст и слободу,
Око мене безбројни ускоци
Што бранише сиротињу рају
Кроз векове од турска зулума,
Павле Бекић, страшни војевода,
Два Јакшића, два хероја дивна,
Хаџи Продан, Коча капетане,
Хаџи Ђера и хаџи Рувиме,
И Авакум, дика мученика
Карађорђе и његова војска,
Са Мишара и са Иванковца,
Кнез Алекса, страшни Бирчанине,
Голи Зека и Змај од Ноћаја,
Хајдук Вељко и Курсула Јово
Коџа Милош и храбра Љубица.
И све српске изгинуле војске
На Грахову, Лазу и Никшићу,
На Мишару и реци Тамишу,
На Ангори и Марици реци.
Сви јунаци наши с Куманова
С Куманова и са Облакова,
Са Битоља и с Кајмакчалана
И босанско оковано робље
Што му Арад беше костурница
И сво српско нежидерско робље
Што изгибе с глада и помора.
Још су са мном сви моји четници
Официри, верни командири,
Што пет лета са мном четоваше
Од тирана Србију бранише
У биткама љутим изгибоше
У биткама ил’ по тамницама.
Бројеви су људски премалени
Да изброје сву небесну војску
Сву небесну Србинову војску
И вечиту светлост и красоту,
Где је моја душа узлетела
Кад ми Јуде тело умртвише,
Без опела у земљу зарише
Да се мени за гроб не дознаде.
Ал’ Бог види све скривене тајне
За луду су земље безбожничке
Небеса се њима подсмевају
Време иде и скоро ће доћи
Да Србија буде Слободија.
Ја ћу неком пријатељу своме
На сну јавит и мој гроб објавит.
Да се мени поје литурђије
Тога света као и овога.
Све неправде људске су пред Богом
Ко но плева пред вихором ветра.
Држте веру, слогу и поштење,
У томе је Србину спасење.
Не жалите за нама умрлим,
Ми смо живи где се не умире.
Не жалите за душам умрлим
Што с’ у телу као сенке крећу
Што сатани против Христа служе
Против Христа и свога народа
Што крст ломе и слободу гњече.
Храбри будте’ ми смо с вама стално
И дан и ноћ Бога прослављамо
И сви за вас Богу се молимо.
Ми смо јачи од свих људских војски
Ми смо ваши моћни савезници.
Земља небу одолет не може
Нити ико Небесној Србији,
Чије число премашује звезде,
Чијој сили отпори су смешни,
Јер без муке савлађује беду
И пре битке бележи победу,
Све по правди Бога Праведнога
А у славу Христа Васкрслога.
+ + +
Спевао владика Николај с јесени 1946 год. у манастиру
Св. Саве у Либертивилу, Илиној.
Ој Србијо, небројено гробље.
Срби браћо, заробљено робље,
Ево мене да се вама јавим
Из овога света небеснога
И светлости Христа спаситеља
Из сијање Небесне Србије,
Жив сам, браћо, живљи но икада
У друштву сам бољем но икада,
У близини светитеља Саве
Који сија као сто сунаца.
Крај мене су и Милош и Марко,
Старац Богдан са девет синова
И сва српска крстоносна војска
Са Косова поља широкога,
Што изгибе за крст и слободу,
Око мене безбројни ускоци
Што бранише сиротињу рају
Кроз векове од турска зулума,
Павле Бекић, страшни војевода,
Два Јакшића, два хероја дивна,
Хаџи Продан, Коча капетане,
Хаџи Ђера и хаџи Рувиме,
И Авакум, дика мученика
Карађорђе и његова војска,
Са Мишара и са Иванковца,
Кнез Алекса, страшни Бирчанине,
Голи Зека и Змај од Ноћаја,
Хајдук Вељко и Курсула Јово
Коџа Милош и храбра Љубица.
И све српске изгинуле војске
На Грахову, Лазу и Никшићу,
На Мишару и реци Тамишу,
На Ангори и Марици реци.
Сви јунаци наши с Куманова
С Куманова и са Облакова,
Са Битоља и с Кајмакчалана
И босанско оковано робље
Што му Арад беше костурница
И сво српско нежидерско робље
Што изгибе с глада и помора.
Још су са мном сви моји четници
Официри, верни командири,
Што пет лета са мном четоваше
Од тирана Србију бранише
У биткама љутим изгибоше
У биткама ил’ по тамницама.
Бројеви су људски премалени
Да изброје сву небесну војску
Сву небесну Србинову војску
И вечиту светлост и красоту,
Где је моја душа узлетела
Кад ми Јуде тело умртвише,
Без опела у земљу зарише
Да се мени за гроб не дознаде.
Ал’ Бог види све скривене тајне
За луду су земље безбожничке
Небеса се њима подсмевају
Време иде и скоро ће доћи
Да Србија буде Слободија.
Ја ћу неком пријатељу своме
На сну јавит и мој гроб објавит.
Да се мени поје литурђије
Тога света као и овога.
Све неправде људске су пред Богом
Ко но плева пред вихором ветра.
Држте веру, слогу и поштење,
У томе је Србину спасење.
Не жалите за нама умрлим,
Ми смо живи где се не умире.
Не жалите за душам умрлим
Што с’ у телу као сенке крећу
Што сатани против Христа служе
Против Христа и свога народа
Што крст ломе и слободу гњече.
Храбри будте’ ми смо с вама стално
И дан и ноћ Бога прослављамо
И сви за вас Богу се молимо.
Ми смо јачи од свих људских војски
Ми смо ваши моћни савезници.
Земља небу одолет не може
Нити ико Небесној Србији,
Чије число премашује звезде,
Чијој сили отпори су смешни,
Јер без муке савлађује беду
И пре битке бележи победу,
Све по правди Бога Праведнога
А у славу Христа Васкрслога.
+ + +
![[Слика: 6LzSCUJ.gif]](http://i.imgur.com/6LzSCUJ.gif)
MAKE SERBIA GREAT AGAIN!!! НАПРАВИМО СРБИЈУ ВЕЛИКОМ ОПЕТ!!! С' ВЕРОМ У БОГА ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ-СЛОБОДА ИЛИ СМРТ ✞✞✞
