[Chicot]

Немачки извештај наводи да су заробили 3.000 четника и убили 15. (то уједно говори и о жестини борбе). Да додамо да су потпуно прескочили ко је наоружавао, снабдевао, превозио и командовао тим четницима.

Јесу ли их заробљавали и убијали или су ови били снабдевани, наоружавани и и под њиховом командом? Не може оба.
Даље, које су то јединице заробљене?

Четничке јединице које су разоружане у операцији Шварц су биле под италијанском командом.

Пази, сад си се упетљао скроз..
Јесу ли их разоружали или су их заробљавали и убијали? И то војску под командом њихових главних савезника на балкану? Остаје да видимо које су то тачно јединице биле и која је њихова улога у тој епизоди? Јесу ли и на који начин били активни током Шварца?

Мисија Халјард никад није била тајна и писано је више о њој него што има значај.Објасни ми по чему је мисија Халјард била тајна?

Што се тиче твоје тврдње о њеном значају, то је релативна ствар. Да је утицало на исход рата - није. Да обара тврдње и митове о четничким колаборатерима, фашистима, за савезнике бескориснима..то свакако. У томе и јесте поента, зато је то и скривано - да би се прикриле политичке одлуке напуштања Михаиловића, односно, предаје југославије комунистима. Никако другачије се тај гаф не може објаснити. То доказује и Труманов орден који је чамио у фиоци деценијама, то доказује стриктна забрана да се говори о тој мисији на крају рата и по његовом завршетку. То доказује да ни у новембру 1944 амерички и британски официри у мисијама у партизанским штабовима нису знали да постоје такви официри код четника (јер су одавно окарактерисани као колаборанти и фашисти), а још мање из ког разлога, то доказује да су средином 1944 односи британских и америчких штабова достигли тачку усијања - добрим делом баш због Халјарда.
Ова литература коју си навео управо говори о томе (са изузетком овог првог који нисам читао):
Успео си да наведеш само две мање - више специјализоване студије од којих се једна бави искључиво питањем евакуације авијатичара (и то тек 30 година после догађаја), друга специјализована за операције ваздушних снага у којима ипак има доста података. Тешко да су радови уопште намењени широј јавности, да се сада не упуштам даље у анализу и недостатке радова.
У Инксовом делу се ни не помиње мисија (име мисије), а питање је да ли је он за све време боравка у Југославији уопште знао за то. Томашевић то помиње узгред и то у циљу девалвирања четничких заслуга, и сигуран сам, као одговор на Робертсово писање о тој теми (ето, да допуним листу), такође на 1-2 стране, с обзиром на бурне реакције које је изазвала књига у Југославији и у хрватској исељеничкој заједници, коју је Томашевић дефакто представљао.
Једном речју, Југославија је тема о којој је избегавано да се говори и пише много времена после завршетка рата,осим као нужност да се оправда политичка трговина, то се лепо види и на примеру Халјарда.

- 1:14 ослобођење Крушевца. Код нас је пре неколико година објављен Крамеров извештај о ослобађању Крушевца,

Где је објављен, ко га је објавио и који се извор наводи, тачна ознака документа, фасцикла, кутија, архив?

Чланак ”Очевидац грађанског рата у Србији” је објављен у часопису ”Историја 20. века” 1/2007
Како немам књигу при руци, мораћеш да питање извора упутиш приређивачу Момчилу Павловићу из ИСИ (и он се појављује у филму).

Ништа, кад књига стигне до тебе јави, па да можемо да наставимо о томе... Управо због тога што сам још одавно прочитао верзију коју си поставио на мајсити форум. Имам разлога да сумњам да је ова верзија "ишчашена" (никаква замерка теби по том питању, да се разумемо).

Иначе, ја сам и написао већ на овој теми да је Павловићево појављивање убедљиво најлошији део филма.

После тога су остаци ЈВуО тумарали Босном без већих напада, све до уништења већина снага 13. маја 1945.

Када је завршен рат у Европи?

Шта ти је спорно овде?

Датум, много тога говори