[Јеремија]

Рехабилитован Дража Михаиловић


БЕОГРАД – Виши суд у Београду донео је одлуку да се рехабилитује командант Краљевске војске у отаџбини генерала Драгољуба Драже Михаиловића.

Тиме се поништава пресуда од 17. јула 1946. године којом је Михаиловић осуђен на смрт стрељањем и одузета му грађанска права, као и све правне последице те пресуде.

Први захтев за рехабилитацију поднео је Михаиловићев унук Војислав Михаиловић 2006. године, а касније му се придружило још неколико удружења и странака.

Током овог вишегодишњег поступка, који је изузетно скретао пажњу јавности и био медијски пропраћен, суд је саслушао десетине сведока, махом историчара, преслушао аудио снимке са суђења и прикупио другу документацију.

Ово је иначе једнострани поступак и нема друге – супротстављене стране, али га је последње године, са образложењем „јавног интереса“ пратило и Више јавно тужилаштво у Београду.

Предлогу за рехабилитацију који је поднео Војислав Михаиловић придружили су се 2009. године Српска либерална странка, са Костом Чавошким на челу, Удружење припадника Југословенске војске у отаџбини, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима, професор међународног права Смиља Аврамов и други.

Предлагачи захтева тврде да Михаиловићу није било омогућено право на одбрану и да није видео свог адвоката до почетка суђења. Он није имао ни право на непристрасан суд, а оптужница му је уручена седам дана пред суђење. Након два дана од изрицања спорне пресуде Михаиловић је стрељан у Београду.

Посебна Комисија утврђује тачну локацију на којој је стрељан, јер се претпоставља да су његови посмртни остаци пребачени на другу локацију.

У недостатку других доказа о Михаиловићевој смрти, решењем Првог основног суда у Београду 2013. године као датум смрти Михаиловића утврђен је 17. јул 1946. године, пошто је суд утврдио да је тог датума стрељан.

Коначно дочекасмо рехабилитацију Ђенерала.
Како нема могућности жалбе на пресуду, то комуњарама и осталим женама у црном остаје само да лају. А лајаће, добар вам стојим.
Е сад, ко ће и када обелоданити место где почивају земни остатци мученика и хероја, остаје да се види.
Прича да не постоји документација где почива Чича, само је још једна од милиона лажи које су комуњаре потурале од 1945-те па све до данас. Код неког од вајних демократа треба тражити истину... Наиме, жутаћи скривају злочине својих ђедова и очева па је за веровати како архива о Чичином смакнућу и месту где је покопан чами у неком приватном сефу.