14-05-2015, 09:49 PM
(13-05-2015, 11:57 PM)ватхра Пише: ??Забрана се односи на оне који су били у било каквој вези са поменутом операцијом, официре на терену, авијатичаре, официре у Италији итд..
Каква забрана о говорењу о Мисији Халјард?
Објављена литература је доказ о томе?
Изволи покажи макар један пример да је неко хтео да пише о Халјарду, и да му нису дали?
И не знам зашто мислиш да је евакуација авијатичара доказ да четници нису сарађивали са Немцима?
Имаш у књизи "Контрареволуција у Црној гори" леп пример где Ђуришић шаље једног авијатичара са делегацијом у Италију, а до Котора га испраћа немачки официр
Могу да проверим тачно, али у неколико послератних издања која говоре о искуствима авијатичара тврди се да је било најстроже забрањено да говоре о околностима евакуације (од четника), чак и пошто је Халјард одрадио своје (те је престала бојазан да би се таква информација у јавности могла искористити од Немаца да се угрози наставак операције). Мора се признати да ни дуго после рата нико од званичника није јавно поменуо, нити се то могло видети у западној штампи (осим можда у неком ускоспецијализованом часопису).
Други доказ је документ из осс микрофилма који ми је проследио Самарџић, мемо који каже да је (парафразирам) "врло незгодна околност због великог броја авијатичара који се налазе код Михаиловића, он ту чињеницу користи како би поправио свој положај и у пропагандне сврхе и да се томе под хитно мора стати на пут јер то Титу наноси немерљиву штету".
Трећи доказ је књига Родољуб или Издајник, објављена тек 30 година након догађаја. Мислиш тек онако? Неће бити. Ево, погледај само Мусулиново и Лалићево сведочење - шта кажу зашто је овај први повучен из Југославије? Да би лично поднео извештај надређенима у јеку операције? Тешко
Политика, писаћу о томе у неком наредном раду где ћу користити ОСС микрофилмовани материјал, ту све лепо пише.
Што се тиче остатка литературе коју си навео - то је и више него мало материјала, ниједан рад понаособ не објашњава ни приближно околности и позадину приче, а гледано у збиру, нуде врло конфузне и контрадикторне тврдње, углавном са мотивом да се обезвреди четничка помоћ и допринос у спашавању авијатичара. Углавном им се пришива наводна жеља да код савезника поврате стару позицију (изгубљену, наравно, сопственом заслугом), што је нонсенс.
И на крају, сама евакуација авијатичара свакако није доказ сарадње са Немцима или (не)пријатељства према западу, што се види на примеру евакуације од партизана. Однос, заштита истих, често током дугог периода, говори више. На пример, да однос четника према авијатичарима никада није одступао од најпријатељскијег могућег, док су комунисти свој став штимовали сразмерно темпу совјетског напредовања и њиховој близини југословенској граници. Тога такође има у овом осс материјалу, напретек
