17-05-2015, 12:42 PM
Па и ове комуњаре су против САД, ЕУ , НАТО-а, Украјинских власти, наше Цркве.....А поједини овде шаблонски мисле попут ових Црвендаћа, иако су на другој страни. Нека се упитају...у чему се разликују од ових, осим у погледу II св. рата? Па кажу:
РЕХАБИЛИТАЦИЈА ЈЕ НИШТАВНА - НАРОД МУ ЈЕ ВЕЋ ПРЕСУДИО, ЗА ЗЛИКОВЦА НЕМА МИЛОСТИ!
Нова комуниситичка партија Југославије (НКПЈ) и Савез комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) оцењују данашњу одлуку Вишег суда у Београду о рехабилитацији народног издајника и крвника, слуге окупатора и вође четничког покрета у Другом светском рату, Драгољуба Драже Михаиловића, као срамну, понижавајућу, антинародну и ништавну.
Одлука је срамна јер је донета у јеку обележавања 70. годишњице победе у Другом светском рату, када је наш народ предвођен славном Народноослободилачком војском стао раме уз раме с народима победницима над фашизмом. Свега пет дана од 09. маја када смо званично обележили овај важан јубилеј, буржоаске власти у Србији су се дрзнуле да донесу срамну одлуку о рехабилитацији Михаиловића, доказаног слуге окупатора, чије формације, током Другог светског рата, нису водиле ни једну значајну битку против окупатора, а већ у првој години рата су се отворено ставиле у службу окупатора. Заједно с окупатором и другим домаћим издајницима, побегли су пред ослободиоцима, пред антифашистичком коалицијом, пред славном Народноослободилачком војском, јединим ослободиоцима. Иако је наш народ извојевао победу којом је начинио огроман цивилизацијски искорак и заслужио вечно дивљење и захвалност читавог прогресивног и слободољубивог човечанства, садашње власти су рехабилитацијом лидера покрета којем је једини циљ, током највећег дела рата, био борба против антифашиста, покушале да срозају то достигнуће.
Отуд је одлука и понижавајућа, она представља понижење за Србију која се овиме ставља на супротну страну у односу на ону на којој је била током Другог светског рата. Одлука представља покушај блаћења и понижења свих храбрих људи који су се борили и лили своју крв за слободу земље и пораз нејвећег зла у историји – фашизма. Не само да четници нису борци против фашизма, већ су били егзекутори хиљада бораца који то јесу били. Одлука о рехабилитацији Михаиловића је ипак највеће понижење за море невиних жртава, и бораца али и цивила које су поклали његови четници. Понижавајућа је и грозоморна изјава патријарха Српске православне цркве Иринеја који је недвосмислено ликовао због рехабилитације Михаиловића, називајући је правдом, чиме се смејао закланим бебама у колевкама, силованим и закланим мајкама и ћеркама, бешеним па кланим младићима, радницима, сељацима, интелектуалцима, патриотама и свим другим жртвама стравичних четничких злочина.
Поступак за рехабилитацију Михаиловића покренуо је режим Тадића а довршио режим Вучића. Не само да је отуд ова одлука антинародна, јер су је спровели антинародни режими, већ представља доказ о томе да је она политички мотивисана и савршено уклопива у принципе антинародне и про-окупаторске политике коју спроводе ови режими. Суштинска спона ова два антинародна режима је зависност од полуга запада и додворавање тим полугама. И заиста, ревизионистички, антинародни и антикомунистички принципи међу водиљама су политике ЕУ, САД, НАТО-а, а данас су у Европи најочитији у Украјини, где су у пуном смислу основна потпора отворено фашистичкој хунти у Кијеву. У том ревизионистичком и профашистичком заносу, и антинародни режим у Београду донео је одлуку о рехабилитацији слуге фашиста Михаиловића. Упркос тобожњим негодовањима поводом рехабилитације Михаиловића од стране Ивице Дачића и неких других представника власти, која одражају само њихов лични став, Оливер Антић, саветник председника Томислава Николића, иначе четничког војводе, и један од оснивача владајуће Српске напредне странке, био је један од опуномоћених предлагача за рехабилитацију Михаиловића. Тиме је свака сумња око политичког мотива и умешаности власти у поступак рехабилитације Михаиловића отклоњена, те ће као таква примарно бити забележена. Михаиловића је рехабилитовала про-САД-ЕУ-НАТО антинародна власт у Србији.
Усвајање одлуке о рехабилитацији Михаиловића услед свих ових чињеница није посебно изненађујућа. Напротив, читав поступак је од самог старта био фарсичан, и предствљао је покушај доношења реакционарне политичке одлуке провлачењем кроз правне рупе, ослањајући се на право наследника Михаиловића, његовог унука Војислава, за покретање процеса против легитимности поступка који је вођен против његовог деде. Иако се Михаиловићу судило за стравичне ратне злочине и колаборацију с окупатором, правно је усвојена одлука да он није имао фер суђење те је тиме рехабилитован, без обзира што је то повукло и рехабилитацију њега као зликовца и слуге окупатора. Најпре, нема говора о томе да је Михаиловић имао нефер суђење. Његово суђење је било јавно и транспарентно, пратили су га сви светски медији, представници амбасада и дипломатског кора, изнести су бројни докази, доведени бројни сведоци. Одлука је била праведна и донета у име народа. Отуд смо става да је заправо одлука о рехабилитацији Вишег суда у Београду ништавна, а не одлука Врховног суда Федеративне Народне Републике Југославије. Суђење сарадницима окупатора била је међународна обавеза Југославије као чланице антифашистичке коалиције. Још док је рат трајао, савезници су на више сусрета и конференција на врху (Москва, Техеран, Потсдам, итд.) као један од главних заједничких задатака утврдили кажњавање ратних злочинаца, што је све добило правни израз у Споразуму о оснивању Међународног војног суда, којем је приступила и Југославија. Суд се у процесу против Михаиловића и групи од још двадесет тројице оптуженика, који је назван (по узору на Нинбершки) Београдски процес, уверио да су злочини извршени од Михаиловићевих четника у селима Вранићу, Друговцу и Болечу, затим у срезовима бјелопољском, чајничком, фочанском и пљеваљском, који су на претресу потпуно расветљени писменим документима и исказима преживелих сведока, извршени под непосредним Михаиловићевим наређењима. Те непобитне чињенице никакав антинародни режимски суд у Београду данас не може поништити. Такође, пресуда о рехабилитацији је ништавна и из разлога што ју је донео Виши суд у Београду, у Републици Србији, који се не може сматрати ни по ком основу правним наследником Врховног суда Федеративне Народне Републике Југославије.
Од самог почетка процеса за рехабилитацију Михаиловића, готово да није било рочишта када активисти НКПЈ-СКОЈ нису по цичи зими или летњој врелини протествовали пред надлежним судом. Такав наш потез представљао је решеност да се снажно дигне глас потив неправде, против блаћења слободарске и антифашистичке борбе нашег народа и лажљиве ревизије историје. Притом смо упорно понављали да се историја не може наново написати, да се она може само фалсификовати. У опљачканој, окупираној, пониженој, упропашћеној Србији, која стагнира и пропада на сваком нивоу и у сваком погледу, покушало се данас једним гнусним фалсификатом наново атаковати на свест ојађеног народа.
Неће проћи!
Секретаријат НКПЈ,
Секретаријат СКОЈ-а,
14. 05. 2015.
РЕХАБИЛИТАЦИЈА ЈЕ НИШТАВНА - НАРОД МУ ЈЕ ВЕЋ ПРЕСУДИО, ЗА ЗЛИКОВЦА НЕМА МИЛОСТИ!
Нова комуниситичка партија Југославије (НКПЈ) и Савез комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) оцењују данашњу одлуку Вишег суда у Београду о рехабилитацији народног издајника и крвника, слуге окупатора и вође четничког покрета у Другом светском рату, Драгољуба Драже Михаиловића, као срамну, понижавајућу, антинародну и ништавну.
Одлука је срамна јер је донета у јеку обележавања 70. годишњице победе у Другом светском рату, када је наш народ предвођен славном Народноослободилачком војском стао раме уз раме с народима победницима над фашизмом. Свега пет дана од 09. маја када смо званично обележили овај важан јубилеј, буржоаске власти у Србији су се дрзнуле да донесу срамну одлуку о рехабилитацији Михаиловића, доказаног слуге окупатора, чије формације, током Другог светског рата, нису водиле ни једну значајну битку против окупатора, а већ у првој години рата су се отворено ставиле у службу окупатора. Заједно с окупатором и другим домаћим издајницима, побегли су пред ослободиоцима, пред антифашистичком коалицијом, пред славном Народноослободилачком војском, јединим ослободиоцима. Иако је наш народ извојевао победу којом је начинио огроман цивилизацијски искорак и заслужио вечно дивљење и захвалност читавог прогресивног и слободољубивог човечанства, садашње власти су рехабилитацијом лидера покрета којем је једини циљ, током највећег дела рата, био борба против антифашиста, покушале да срозају то достигнуће.
Отуд је одлука и понижавајућа, она представља понижење за Србију која се овиме ставља на супротну страну у односу на ону на којој је била током Другог светског рата. Одлука представља покушај блаћења и понижења свих храбрих људи који су се борили и лили своју крв за слободу земље и пораз нејвећег зла у историји – фашизма. Не само да четници нису борци против фашизма, већ су били егзекутори хиљада бораца који то јесу били. Одлука о рехабилитацији Михаиловића је ипак највеће понижење за море невиних жртава, и бораца али и цивила које су поклали његови четници. Понижавајућа је и грозоморна изјава патријарха Српске православне цркве Иринеја који је недвосмислено ликовао због рехабилитације Михаиловића, називајући је правдом, чиме се смејао закланим бебама у колевкама, силованим и закланим мајкама и ћеркама, бешеним па кланим младићима, радницима, сељацима, интелектуалцима, патриотама и свим другим жртвама стравичних четничких злочина.
Поступак за рехабилитацију Михаиловића покренуо је режим Тадића а довршио режим Вучића. Не само да је отуд ова одлука антинародна, јер су је спровели антинародни режими, већ представља доказ о томе да је она политички мотивисана и савршено уклопива у принципе антинародне и про-окупаторске политике коју спроводе ови режими. Суштинска спона ова два антинародна режима је зависност од полуга запада и додворавање тим полугама. И заиста, ревизионистички, антинародни и антикомунистички принципи међу водиљама су политике ЕУ, САД, НАТО-а, а данас су у Европи најочитији у Украјини, где су у пуном смислу основна потпора отворено фашистичкој хунти у Кијеву. У том ревизионистичком и профашистичком заносу, и антинародни режим у Београду донео је одлуку о рехабилитацији слуге фашиста Михаиловића. Упркос тобожњим негодовањима поводом рехабилитације Михаиловића од стране Ивице Дачића и неких других представника власти, која одражају само њихов лични став, Оливер Антић, саветник председника Томислава Николића, иначе четничког војводе, и један од оснивача владајуће Српске напредне странке, био је један од опуномоћених предлагача за рехабилитацију Михаиловића. Тиме је свака сумња око политичког мотива и умешаности власти у поступак рехабилитације Михаиловића отклоњена, те ће као таква примарно бити забележена. Михаиловића је рехабилитовала про-САД-ЕУ-НАТО антинародна власт у Србији.
Усвајање одлуке о рехабилитацији Михаиловића услед свих ових чињеница није посебно изненађујућа. Напротив, читав поступак је од самог старта био фарсичан, и предствљао је покушај доношења реакционарне политичке одлуке провлачењем кроз правне рупе, ослањајући се на право наследника Михаиловића, његовог унука Војислава, за покретање процеса против легитимности поступка који је вођен против његовог деде. Иако се Михаиловићу судило за стравичне ратне злочине и колаборацију с окупатором, правно је усвојена одлука да он није имао фер суђење те је тиме рехабилитован, без обзира што је то повукло и рехабилитацију њега као зликовца и слуге окупатора. Најпре, нема говора о томе да је Михаиловић имао нефер суђење. Његово суђење је било јавно и транспарентно, пратили су га сви светски медији, представници амбасада и дипломатског кора, изнести су бројни докази, доведени бројни сведоци. Одлука је била праведна и донета у име народа. Отуд смо става да је заправо одлука о рехабилитацији Вишег суда у Београду ништавна, а не одлука Врховног суда Федеративне Народне Републике Југославије. Суђење сарадницима окупатора била је међународна обавеза Југославије као чланице антифашистичке коалиције. Још док је рат трајао, савезници су на више сусрета и конференција на врху (Москва, Техеран, Потсдам, итд.) као један од главних заједничких задатака утврдили кажњавање ратних злочинаца, што је све добило правни израз у Споразуму о оснивању Међународног војног суда, којем је приступила и Југославија. Суд се у процесу против Михаиловића и групи од још двадесет тројице оптуженика, који је назван (по узору на Нинбершки) Београдски процес, уверио да су злочини извршени од Михаиловићевих четника у селима Вранићу, Друговцу и Болечу, затим у срезовима бјелопољском, чајничком, фочанском и пљеваљском, који су на претресу потпуно расветљени писменим документима и исказима преживелих сведока, извршени под непосредним Михаиловићевим наређењима. Те непобитне чињенице никакав антинародни режимски суд у Београду данас не може поништити. Такође, пресуда о рехабилитацији је ништавна и из разлога што ју је донео Виши суд у Београду, у Републици Србији, који се не може сматрати ни по ком основу правним наследником Врховног суда Федеративне Народне Републике Југославије.
Од самог почетка процеса за рехабилитацију Михаиловића, готово да није било рочишта када активисти НКПЈ-СКОЈ нису по цичи зими или летњој врелини протествовали пред надлежним судом. Такав наш потез представљао је решеност да се снажно дигне глас потив неправде, против блаћења слободарске и антифашистичке борбе нашег народа и лажљиве ревизије историје. Притом смо упорно понављали да се историја не може наново написати, да се она може само фалсификовати. У опљачканој, окупираној, пониженој, упропашћеној Србији, која стагнира и пропада на сваком нивоу и у сваком погледу, покушало се данас једним гнусним фалсификатом наново атаковати на свест ојађеног народа.
Неће проћи!
Секретаријат НКПЈ,
Секретаријат СКОЈ-а,
14. 05. 2015.
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М