[Милослав Самарџић]

Има опширна завршна реч Мушицког. То је у другом делу, после Драгог Јовановића и екипе, није ми било потребно.
Мушицки каже да су га компромитовали љотићевци, нарочито Марисав Петровић, који је био наредник у Аранђеловцу, па је саовољно напустио то место и дошао у Кргаујевац. Каже да је због чланова Збора, нарочито Марисава, које никако није могао да обузда, више пута подносио оставку.
Цитат:
''Ја се ограђујем од оних лица која су мене компромитовала, а то су баш љотићевци, њих је било у почетку много, 500 на 1000, један према два, а на крају их је остало свега једна десетина. Својим утицајем спречио сам њихов утицај на командовање, од 7 команданата батаљона остало их је један или највише два. Такав је био однос. Што смо даље од тих догађаја све ми је јасније да сам требао да будем злоупотребљен''.
Даље, бранио се да је он био само чиновник државе током окупације, а после капитулације, тј. каже да је била капитулација и да је његов положај био законит. Није се мешао у политику, ни један говор није одржао, сем на две сахране својима, није био фашиста, чекао је долазак Западних савезника па да дигне устанак. Главни мотив био му је да не гину Немци јер убијају 100 за једнога.