[Ројалист]

Престолонаследник Александар открио спомен плочу Чедомиљу и Елодији Мијатовић

Београд, 23. мај 2015. – На градској вили у улици Кнеза Милоша на броју три, која представља један од ретких примера стамбене градње из 19. века, Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар у пратњи Њ.К.В. Принцезе Катарине открио је данас спомен плочу која ће бити сведочанство да су у овој вили живеле важне личности српске историје које су у време Краља Милана Обреновића и Краља Петра И Карађорђевића (прадеде Престолонаследника Александра) дале значајан допринос развоју Србије. Чину откривања спомен плоче присуствовао је и професор Слободан Марковић, члан Крунског савета.

Спомен табла посвећена је Чедомиљу и Елодији Мијатовић који су у овој кући живели од 1875. до 1885. године након чега су је купили и у њој живели генерал Петар Мишић и његова супруга Милица Мишић, рођена Вујић (унука Вожда Карађорђа).

Чедомиљ Мијатовић био је професор, политичар, дипломата, економиста, историчар и писац. Чини се да је од прве до последње своје године, од 1842. до 1932, све време само радио. Почео је као професор политичке економије и финансија на београдској Великој школи, да би затим шест пута био министар финансија, два пута министар иностраних дела и дипломата више од тридесет година. Један је од оснивача Народне странке, један од зачетника економске науке код нас, основао је Народну банку Србије и нашој валути дао име - динари. Написао је прву велику биографију у нашој историографији, његове историјске романе волели су и читаоци и критичари, писао је прозу о верским темама, преводио с енглеског, био је наш први новински дописник из Лондона, први Србин изабран за почасног члана Краљевског историјског друштва у Лондону.

Његова супруга Елодија Мијатовић, рођена Лотон, живела је у Бостону педесетих година 19. века и радила у адвокатури аболиционистичког покрета. Године1864. удала за Чедомиља Мијатовића, и са њим живела у Београду где је од породичног пријатеља Френсиса Мекензија, шкота, представника британског Библијског друштва, купила кућу са великом баштом, касније познатом и као вила Лотон. Елодија Мијатовић остаће упамћена као списатељица и преводилац српских књига на енглески језик. Снажно је пропагирала српске интересе у Европи и 1872. године у Лондону је објавила „Историју модерне Србије" (The History of Modern Serbia), а потом и „Српски фолклор" (Serbian Folklore) 1874. године. Основала је београдско Удружење жена и била почасни члан Добротворних Задруга и Савеза Српкиња, који су објављивали у часопису „Женски свет". Почетком 20. века Елодија Мијатовић је била прва и једина која је у Њујорку превела на енглески језик десет српских народних бајки. Посебно је значајан њен превод песама из Косовског циклуса и покушај да све песме уједини у целовиту националну баладу.

По пресељењу у Лондон 1885. године на амбасадорску службу, Мијатовићи продају кућу цинцарском трговцу Николи Антули, који је потом 1906. године кућу продао Душану Вујићу, тадашњем управнику Двора Њ.В. Краља Петра И. Прави купац је, у ствари био Вујићев зет, потпуковник Петар Мишић, командант Шестог пешадијског пука, чија је супруга Милица била унука Вожда Карађорђа, преко Вождове кћерке Саве.