26-05-2015, 04:23 PM
Софијанци су, по праведној речи Св. Јована Шангајског, “осећали блискост према древним јеретицима, не скривајући своје симпатије према њима и гледајући у њима проповеднике истине”.
Православни одговор на учење софијанаца био би. укратко, овакав
1. Софија је Христос, Син Божји, како се каже у делима VII васељенског сабора (787. године после Христа): “Самосуштна Премудрост Бога и Оца, Господ наш Исус Христос, истинити Бог наш”...
2. Храмови Свете Софије су увек били посвећивани Христу, а не “женском начелу Божанства”, па чак не ни Богородици.
3. Московска Патријаршија је, својим указом од 24. августа 1935. године јасно исповедила: “Учење професора протојереја С. Н. Булгакова /.../ прогласити учењем туђим Светој Православној Христовој Цркви и упозорити све њене служитеље и чеда да га се клоне”.
То је, као што рекосмо, став истоветан ставу Руске Заграничне Цркве.
4. Софијанизам је данас популаран у протестантском “хришћанском феминизму”, који појам Бога Оца жели да замени појмом “Богиње Мајке”.
Реч је, дакле, о јереси.
А јерес води у духовну смрт; јер, како каже свети авва Агатон, “сви греси су од слабости, а јерес је од упорства воље” која одбија да позна Истину и поклони се Истини, Која је Софија – Христос.
Не може се, како др Јеротић каже о Тејару де Шардену, бити “помало јеретик”. Јеретик је од грчке речи “ајрео”, што значи “БИРАМ”. Јеретик је човек који је изабрао веру супротну вери Цркве. У том смислу, софијанство је духовна обмана која отуђује од Христа, а не некакво “богаћење православне теологије.”
За православне, Христос, Син Божји, је и Логос, Реч Божја, и Премудрост – Софија Божја. Њиме су светови створени и Њему стреме. Све остало је заблуда.
Православни одговор на учење софијанаца био би. укратко, овакав
1. Софија је Христос, Син Божји, како се каже у делима VII васељенског сабора (787. године после Христа): “Самосуштна Премудрост Бога и Оца, Господ наш Исус Христос, истинити Бог наш”...
2. Храмови Свете Софије су увек били посвећивани Христу, а не “женском начелу Божанства”, па чак не ни Богородици.
3. Московска Патријаршија је, својим указом од 24. августа 1935. године јасно исповедила: “Учење професора протојереја С. Н. Булгакова /.../ прогласити учењем туђим Светој Православној Христовој Цркви и упозорити све њене служитеље и чеда да га се клоне”.
То је, као што рекосмо, став истоветан ставу Руске Заграничне Цркве.
4. Софијанизам је данас популаран у протестантском “хришћанском феминизму”, који појам Бога Оца жели да замени појмом “Богиње Мајке”.
Реч је, дакле, о јереси.
А јерес води у духовну смрт; јер, како каже свети авва Агатон, “сви греси су од слабости, а јерес је од упорства воље” која одбија да позна Истину и поклони се Истини, Која је Софија – Христос.
Не може се, како др Јеротић каже о Тејару де Шардену, бити “помало јеретик”. Јеретик је од грчке речи “ајрео”, што значи “БИРАМ”. Јеретик је човек који је изабрао веру супротну вери Цркве. У том смислу, софијанство је духовна обмана која отуђује од Христа, а не некакво “богаћење православне теологије.”
За православне, Христос, Син Божји, је и Логос, Реч Божја, и Премудрост – Софија Божја. Њиме су светови створени и Њему стреме. Све остало је заблуда.
Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.