[херцеговац]

До сада једна од бољих анализа ситуације!

Помози Бог!



Симо, шта мислите шта је најбоље нашем националном бићу: раскол са истеривањем правде на неправду коју смо ми онда видели, и такав упорни став увређености држати још деценијама, или пак започети неке разговоре? О чему ви причате? Људи их позивају на разговор, неће им тамо уши појести. Нека иду и разговарају, шта вам је?




Неће одмах да саслужују и не знам шта не још?




Бојим се да ви не разумете дипломатски језик, нажалост који и у Цркви постоји, јер је увек и постојао још од Византије. Мало сте и наивни. Они то морају да кажу, „три дана“ или колико, да нечим задрже оно у себи што представљају. А представљају СПЦ и формалну чувају тај ауторитет. Дипломатски језиком би се рекло: „перу образ“; или "ево дајемо дај и ти мало".




До недавно нису ни о чему хтели са њим да причају, и то је ВЕЛИКА разлика у односу на раније позиве Симо.




Ако то ви, или вл. Артемије ни видите онда са овом работом ђаво има много што шта. Ви имате обавезе пред Црквом и Српским народом да га сједињујете у једно цело, а не на радост нашим непријатељима да делите. Да ђавола радујете. Нама треба духовно и народно јединство, једном се мора почети ка неком циљу. Од „нуле“, уреду од нуле, али кренимо... Нисмо ваљда ми Срби баш најпроклетији и најтврдовратији, и најтврдоглавији..?




Сто пута смо рекли да ништа није ваљало како су поступили са вл. Артемијем, и шта још у вези тога да кажемо да вам се свиди?





Мора да се раскол решава, брате мили. Разумете ли ви то. Јер СПЦ није Артемијева, или оба Иринеја, Атанасија, јанка или марка. То није играчка да се овако увређено с њом играју. Људи су подељени не само духовно и наша је обавеза де нешто учинимо да буде боље.



Поздрав




оЉуба

----- Original Message -----

---

oca33@comcast.net
28.05.2015 16:24:44

Помоз Бог!


Поштовани Симо, брате Синиша,




У СПЦ нема раскола али постоји спољашња подељеност, што значи да она већ једно дуже време себе не управља црквеним мерама и методама, него светским, пре свега демократским. Можемо да кажемо да је и то нека болест, када се људи у њој удаљавају од православног начина управљања њом (није Црква болесна, јер то не може да буде али људи да). Када се тако води Црква онда добијамо овакве плодове да пола епископата мисли на један начин а пола на други. И наравно то није добро, и управо се ту негде губи тај људски естаблишмент у Цркви, не достаје то као хлеб насушни једниомислије, или консензус, који су пре свега литургички изражаји послушања и вере.




И поред тога што многи насумице и манично нападају овај долазећи свеправоаслвни сабор, само у припреми њега нама се десило нешто много добро. И то код нас у Београду, када је Руска црква демонстративно напустила неки дијалог са католицима, када су тада решавали да се ствари у цркви решавају надгласавањем. Онда, за сам овај сабор о којем говорим Руска црква је направила ултиматум јеладским црквама и њеним црквено политичким сателитима, да тај замишљени сабор може да се одржи само ако се ствари буду решавале једномислијем. Ми нисмо ни свести колика је опасност отклоњена за Цркву, него само нешто кукамо и жалимо. Нажалост епископат наше Цркве и даље ради и функционише на демократским принципима а не еклисиолошким, и зато псотоје ове партије и групице у цркви, које су почеле још и петицијама да се баве. Дакле, на том садашњем и будућем искуству рада поменутог сабора имамо свако право да критикујемо како ради наш СА Сабор.




Сам случај епископа Артемија није решен консензусом, него је он био "бланко папир", који су морали на крају сви да потпишу, без те могућности на мишљења и дебате што може да буде и дугачак процес. Дакле, ни то неме никакве везе са поменутим правилним начином рада у Цркви.




Симо, ја немам свој став, мишљење..., у односу на Цркву, а када га имам ја кажем „мислим“, "претпостављам" и сл. Ово што чиним јесте борба да представим правилан начин како се у Цркви ради, а са неким разлогом се то код нас не чини. Ја се не бих огласио да је овај позива исти као и они остали, када се и нисам оглашавао.




Ово је први пут да се у овако комплексној ситуацији уз разне црквене формалности обраћају вл. Артемију са поштовањем. Сам однос је поштовање, а „рок“ је дисциплина нашем највишем црквено законодавном телу, и то двоје молим вас, немојте бркати. Раније су му се обраћали као монаху, као једном аду предатом никоговићу, блесавом чичици са нечијим убеђењем да ће он сам по себи да нестане. Десило се да није и да тек неће. О томе ја говорим. Дакле сада је време да НЕСТАНЕ овај раскол и вл.Артемије је морални победник.





А Артемије има обавезу да прихвати овај разговор, јер ако одбије онда он више никакве канонске недостатке не може да искористи и објасни свој статус.




У вашој поруци нисам нашао суштину, а управо одговор на питање: Шта му смета да разговара? То је суштина Симо.




Дакле, он треба и МОРА да разговара. Треба по позиву а мора по том факту да његова еклисиологија и даље постоји на постулату одрицања правилности сагледвања његовог случаја и да је он и даље епископ рашко-призренски. Њега су избацили из епископата и то је оправдавало његов статус, а сада га зову на неки начин назад. И то је суштина коју ви Симо изгледа да не разумете?




Ако он сада жели да створи пакет нових услова, рецимо екуменизам и онда необновљенштво, онда је питање зашто није потражио отреситије старокалендарце који нису изгубили еклисијлану форму и апостолско пријемство? Да се придружи већ постојећој борби? Онда је он са овом „соло“ хиротонијом отишао путем без повратка. Али како рекох, ја сам и даље убеђен да никог није звао на рукоположење његовог новог епископа да не би он сам повредио каноничност за коју окривљује СА Сабор СПЦ. И то је овде суштина овог проблема.




Ствари изгледа да су се промениле као и тај однос снага у нашем епископату, јер зар нисмо сви приметили да је овог пута ситуација другачија, јер је очито и то да ове године није било „гласноговорника“ за медије. Дакле, треба да прихватити ову на нови начин испружену руку.




Ево вл. Георгије иако има јаку логистику, пре свега финансијску, и политичку државе у којој живи да направи раскол он то не чини. И хвала му за то. Тако и еп. Артемије има да поступи, а ако не онда оне је постао неки други човек којег уопште више не познајем. Или свим овим неко други мисли и управља њим, јер се не полагања рачуна неком осладило и тада наступа прави раскол и погибао.




Послао сам порку најздравије природе, да вл. Артемије треба, а и МОРА да разговара са њима, ако и даље стоји на статусу неправилности његовог уклањања. А ако је у међувремену променио доктрину свог статуса онда је он расколник са убијањем нашег националног бића, јер се придружује онима који то већ одавно чине. И онда се питам које добро може да се види у њему, и сличним њему.




Питање екуменизма или ти новотарства треба решавати онако како је он то чинио док је био у саставу епископата СПЦ. Таква „опозиција“ СПЦ много је потребна, та брига за веру а не само за епархијске паре и сл.




Само да још више појасним да не бркамо о чему говоримо.




Поздрав



оЉуба


----- Original Message -----