01-06-2015, 04:40 PM
ЗАБЛУДЕ АРТЕМИЈЕВЕ СЕКТЕ (2013.г)
У случају Артемијевог раскола могли смо видети да у почетку је главни проблем био то што су сматрали да је смена Епископа нелегална и самом м. Артемију није сметало да иде на Саборе и учествује у општењу са другим Епископима. Када је направио кардинални канонски прекршај и служио поред забране свештенослужења, а потом и формирао своју парацрквену организацију у којој "рукоплоаже, монаши" и обавља друге "свештене" радње требало је наћи ново оправдање и онда су одједном почели да говоре да је СПЦ отпала од Православља. Ваљда док је он био у СПЦ Црква је била благодатна, а сада више није па се удаљују од ње и не учествују у евхаристијском животу.
Ова секта је типичан пример како се један конфесионалистички приступ Цркви ставља изнад евхаристијског. Дакле за њих је довољно што "правилно исповедају веру" а то што нису у евхаристијској заједници ни са једним канонским православним Епископом за њих није проблем. Такав став је последица ранијег уверења да је евхаристија само нека врста средства за постизање благодати, а да се спасење тј. заједница у Христу остварује правилном вером и подвигом. Обоје је наравно важно, али без евхаристије као суштинског елемента којим се конституише Црква нема ни праве вере ни здравог подвига. Евхаристија је суштина и икона личносног односа међу члановима Цркве. Причешћујемо се јер показујемо да као појединци и групице не можемо да чинимо Цркву нити смо удови Христа осим сви заједно. Као што светшеник не може сам да служи литургију за себе тако ниједан клирик, а посебно Епископ (а још мање рашчињени) има светотајинску заједницу у Христу ако је нема са осталим Епископима Цркве Христове. А та заједница се остварује једино општењем у Евхаристији и зато је помињање Епископа или Првопрестолног Епископа (Патријарха) суштински важно и није само конвенција која се може искривљавати како је коме драго.
АРХИМАНДРИТ САВА ЈАЊИЋ
У случају Артемијевог раскола могли смо видети да у почетку је главни проблем био то што су сматрали да је смена Епископа нелегална и самом м. Артемију није сметало да иде на Саборе и учествује у општењу са другим Епископима. Када је направио кардинални канонски прекршај и служио поред забране свештенослужења, а потом и формирао своју парацрквену организацију у којој "рукоплоаже, монаши" и обавља друге "свештене" радње требало је наћи ново оправдање и онда су одједном почели да говоре да је СПЦ отпала од Православља. Ваљда док је он био у СПЦ Црква је била благодатна, а сада више није па се удаљују од ње и не учествују у евхаристијском животу.
Ова секта је типичан пример како се један конфесионалистички приступ Цркви ставља изнад евхаристијског. Дакле за њих је довољно што "правилно исповедају веру" а то што нису у евхаристијској заједници ни са једним канонским православним Епископом за њих није проблем. Такав став је последица ранијег уверења да је евхаристија само нека врста средства за постизање благодати, а да се спасење тј. заједница у Христу остварује правилном вером и подвигом. Обоје је наравно важно, али без евхаристије као суштинског елемента којим се конституише Црква нема ни праве вере ни здравог подвига. Евхаристија је суштина и икона личносног односа међу члановима Цркве. Причешћујемо се јер показујемо да као појединци и групице не можемо да чинимо Цркву нити смо удови Христа осим сви заједно. Као што светшеник не може сам да служи литургију за себе тако ниједан клирик, а посебно Епископ (а још мање рашчињени) има светотајинску заједницу у Христу ако је нема са осталим Епископима Цркве Христове. А та заједница се остварује једино општењем у Евхаристији и зато је помињање Епископа или Првопрестолног Епископа (Патријарха) суштински важно и није само конвенција која се може искривљавати како је коме драго.
АРХИМАНДРИТ САВА ЈАЊИЋ
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М


