[aco]

Нисам читао зизија детаљно, али у разним расправама закључио сам да је спорно место
бесмртност душе, а објашњење је једноставно.

Душа јесте безсмртна, али Божијом вољом.

Тј. сама од себе није бесмртна, јер би то значило да има по себи бесмртност и да јој Бог не треба.
Теоретски, ако би Бог хтео душа би могла да нестане.

Практично ниједна душа неће нестати, јер јер то по Божијој вољи, а не по унутрашњој способности душе. У том смислу је бесмртна.

Друго питање је шта подразумевамо под смрћу, нестанак или удаљење од Бога,
то још мало компликује целу причу, али мислим да је суштина проблема изнета горе.

Испит из догматике сам положио, нисам нашао ништа неправославно у њему, мада је Игњатије мало
самозаљубљен.
Зизија нема намеру за сада да детаљније проучавам. Тако да у овој теми слаба вајда од мене.

Ту је, мислим, много бољи Шумадинац, али и расколници детаљно проучавају зизија да би се саблажњавали,
тако да ће и смедерево имати шта да каже.