05-06-2015, 02:51 PM
У Смедереву је на данашњи дан, пре 71. године, експлодирала муниција смештена на отвореном у средњевековној тврђави деспота Ђурђа Бранковића. У експлозији је погинуло више од половине становника тог града.
На старом смедеревском гробљу, испред спомен костурнице страдалим од експлозије муниције данас ће смедеревски пароси служити помен жртвама те највеће трагедије Смедерева, а у цркви Светог Георгија одржан је парастос.
Сваке године, 5. јуна у 14,14 локомотиве на смедеревској железеничкој станици завијањем сирена подсете становнике да је тог дана 1941. у трену погинула половина грађана Смедерева и оних који су се затекли у том граду пазарног дана.
Експлодирала је муниција лагерована на отвореном простору у смедеревској тврђави. Није утврђен узрок експлозије, непознат је број погинулих. Највећи број жртава сахрањен је безимен у заједничкој гробници на самом улазу у гробље.
Писац књиге "Трагање за истином" у време експлозије, радник Железничке радионице Смедерево и путник на задњој плаформи последњег вагона, Мирослав Станковић, израчунао је да се тог дана на град сручило најмање 4.000 тона камена из зидина тврђаве. Постоји сведочење да је камен величине воденичног точка пао у виноград удаљен више од три километра од тврђаве.
На месту експлозије настао је кратер дубине девет и пречника 50 метара.
Прву процену о погибији 4.000 људи дала је немачка команда у Бечу. После Другог светског рата број жртава је континуирано смањиван док није преполовљена процена немачке команде.
На спомен костурници, подигнутој 1942. уписано је 485 имена. Нису уписана имена страдалих путника воза 4714. Зна се да су вагони, због пазарног дана и дељења сведочанстава ученицима гимназије, били препуни и да је и на платформама сваког вагона стајало по десетак путника.
Истог дана просветни радници из читавог среза примали су плате у Смедереву као и глумци Српског народног позоришта из Новог Сада јер је у Смедереву било седиште Дунавске бановине.
Поред свега тог 50. дана окупације у Смедереву, седишту Подунавског округа и привремено Дунавске бановине, становништво мењало југословенски новац за српски окупациони.
У телеграму упућеном из Железничке станице Смедерево комесару Српске државне железнице 9. јуна 1941. стоји да је из рушевина извађено 16 вагона и две локомотиве, а да је још девет вагона под рушевина.
Према поменутом телеграму композиција је имала најмање 25 вагона са више од 2.000 путника. Преживело је 20 путника.
Према "Извештају ликвидационе комисије изванредног комесаријата за обнову Смедерева" од 2.393 приватних објеката у грађевинском реону града, у експлозији је неоштећено било 25 зграда.
Воз је каснио у поласку да би композицији била додата још једна локомотива. Више аутора у новинским текстовима и књигама о том догађају експлозију су приписали диверзији комуниста, помињан је и Мустафа Голубић као извршилац, али без навођења озбиљних доказа.
На старом смедеревском гробљу, испред спомен костурнице страдалим од експлозије муниције данас ће смедеревски пароси служити помен жртвама те највеће трагедије Смедерева, а у цркви Светог Георгија одржан је парастос.
Сваке године, 5. јуна у 14,14 локомотиве на смедеревској железеничкој станици завијањем сирена подсете становнике да је тог дана 1941. у трену погинула половина грађана Смедерева и оних који су се затекли у том граду пазарног дана.
Експлодирала је муниција лагерована на отвореном простору у смедеревској тврђави. Није утврђен узрок експлозије, непознат је број погинулих. Највећи број жртава сахрањен је безимен у заједничкој гробници на самом улазу у гробље.
Писац књиге "Трагање за истином" у време експлозије, радник Железничке радионице Смедерево и путник на задњој плаформи последњег вагона, Мирослав Станковић, израчунао је да се тог дана на град сручило најмање 4.000 тона камена из зидина тврђаве. Постоји сведочење да је камен величине воденичног точка пао у виноград удаљен више од три километра од тврђаве.
На месту експлозије настао је кратер дубине девет и пречника 50 метара.
Прву процену о погибији 4.000 људи дала је немачка команда у Бечу. После Другог светског рата број жртава је континуирано смањиван док није преполовљена процена немачке команде.
На спомен костурници, подигнутој 1942. уписано је 485 имена. Нису уписана имена страдалих путника воза 4714. Зна се да су вагони, због пазарног дана и дељења сведочанстава ученицима гимназије, били препуни и да је и на платформама сваког вагона стајало по десетак путника.
Истог дана просветни радници из читавог среза примали су плате у Смедереву као и глумци Српског народног позоришта из Новог Сада јер је у Смедереву било седиште Дунавске бановине.
Поред свега тог 50. дана окупације у Смедереву, седишту Подунавског округа и привремено Дунавске бановине, становништво мењало југословенски новац за српски окупациони.
У телеграму упућеном из Железничке станице Смедерево комесару Српске државне железнице 9. јуна 1941. стоји да је из рушевина извађено 16 вагона и две локомотиве, а да је још девет вагона под рушевина.
Према поменутом телеграму композиција је имала најмање 25 вагона са више од 2.000 путника. Преживело је 20 путника.
Према "Извештају ликвидационе комисије изванредног комесаријата за обнову Смедерева" од 2.393 приватних објеката у грађевинском реону града, у експлозији је неоштећено било 25 зграда.
Воз је каснио у поласку да би композицији била додата још једна локомотива. Више аутора у новинским текстовима и књигама о том догађају експлозију су приписали диверзији комуниста, помињан је и Мустафа Голубић као извршилац, али без навођења озбиљних доказа.
Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.