07-06-2015, 07:37 AM
Кад је била у питању Црква и њена независност, наш народ се борио, чак и против њених владика.
Кад је један владика у Црној Гори признао био папу за поглавара, одмах га је народ засуо камењем!
Сад нами није јасно...
Да ли се то нешто променило у нашој Србској Цркви, па није више у реду засипати камењем владике који су очигледно пали у унијатску јерес?
Или је то Бискуп Гргур уствари ишао тамо да мисионари и преобрати архи-јеретика са шифтарско кече назад у Православље?
Ха,ха,ха....'еј ОНО ишло "да преобрати", човече...
Ну, ипак, ми смо мишљења да Гргура не би требало каменовати, камен је бре материајал божји и користан.
Њега ваља ОБРИЈАТИ, само је питање да ли топле воде додати ако се покаје, па уваљати у смолу и перје и наопако на магарцу у Ватикан послати нек се зна шта ће снаћи Србске Епископе који кримо-католичког шипца са белим кечетом у руку љубе!
Срећа његова што није рођен у доба Цара Душана иначе би био по образу ожежен све ако би живу главу извукао!
То није исти тај Атанасије-Таса кога смо и ми, највећи грешник, знали и поштовали!
Једноставно у њему је пре 5-6 година нешто пукло и потпуно се преокренуо и...НАДУО, очигледно каштигом Божијом !
Чим видиш Монаха који се онако надуо-тај не мора ништа да говори, зна се кол'ко је сати, јер ако онако прекомерно ужива у јастију и питију и толико води рачуна о своме благоутробију, тај Монах више није и отале све почиње и све се разјашњава!
Кад један Монах доспе до чина Епископа утолико његово смиреније пред Господом и уздржање треба да је веће а и Верни Народ у њега гледа !
Но ако се Епископ, ма и „умировљен” (мада језик свој никад није успео да „умирови”) онако надује, и то у веома кратком року, а истовремено видљиво трампи све своје борбено Православље у корист уњкавог „свехришћанског” екуменизма или икуменизма (није шија него врат), онда ту очигледно нешто не штима !
Ми нешто њушимо да је код њега пукло од оне његове тираде против запада, беше то у време Коштунице.
Дал'му је неко припретио, шта ли, од онда се пресалдумио и...НАДУО !
Паметном доста !
Римска екумена
Врелину позног прољећног дана,
Јесењи пљусак нехајно гаси,
Грозничав лепет из крошње платана,
И шапат спокојни: Господе спаси.
Слива се бујица низ стрму улицу,
Мрак хуком плићака обданици суди,
Запад на Истоку, к`о маска на лицу,
Боже милистив нам грешнима буди.
Морнар се сидром одриче пучине,
Па сцилом укотвљен по луци броди,
Немаш рад` кога Божији Сине,
Да копном ужаснут, ходиш по води.
Небо и земљу, море и горе,
Све смо невјерством поравнали,
Мирили безумни жртве и злотворе,
Цјелив Ти Јудиним притворством дали.
Ни дому топлом брижнога оца,
Ни студном усуду срамног изгнанца,
Свикнути љубљењу душмнског коца,
Туђина братом, брата за странца.
Мајку за хајку, гробље за робље,
Крстом се крстили са некрстима,
Завјетни свјетлу, мраку подобље,
Зато нам Небо прозбе не прима.
Ликота
Кад је један владика у Црној Гори признао био папу за поглавара, одмах га је народ засуо камењем!
Сад нами није јасно...
Да ли се то нешто променило у нашој Србској Цркви, па није више у реду засипати камењем владике који су очигледно пали у унијатску јерес?
Или је то Бискуп Гргур уствари ишао тамо да мисионари и преобрати архи-јеретика са шифтарско кече назад у Православље?
Ха,ха,ха....'еј ОНО ишло "да преобрати", човече...
Ну, ипак, ми смо мишљења да Гргура не би требало каменовати, камен је бре материајал божји и користан.
Њега ваља ОБРИЈАТИ, само је питање да ли топле воде додати ако се покаје, па уваљати у смолу и перје и наопако на магарцу у Ватикан послати нек се зна шта ће снаћи Србске Епископе који кримо-католичког шипца са белим кечетом у руку љубе!
Срећа његова што није рођен у доба Цара Душана иначе би био по образу ожежен све ако би живу главу извукао!
(06-06-2015, 06:15 PM)Хaco Пише: Иначе Таса због болести већ дуго времена једе врло оскудно а пио никада није.
Тако да, што се тиче Тасе можеш само да будеш љубоморан, да мржиш и ништа више.
То није исти тај Атанасије-Таса кога смо и ми, највећи грешник, знали и поштовали!
Једноставно у њему је пре 5-6 година нешто пукло и потпуно се преокренуо и...НАДУО, очигледно каштигом Божијом !
Чим видиш Монаха који се онако надуо-тај не мора ништа да говори, зна се кол'ко је сати, јер ако онако прекомерно ужива у јастију и питију и толико води рачуна о своме благоутробију, тај Монах више није и отале све почиње и све се разјашњава!
Кад један Монах доспе до чина Епископа утолико његово смиреније пред Господом и уздржање треба да је веће а и Верни Народ у њега гледа !
Но ако се Епископ, ма и „умировљен” (мада језик свој никад није успео да „умирови”) онако надује, и то у веома кратком року, а истовремено видљиво трампи све своје борбено Православље у корист уњкавог „свехришћанског” екуменизма или икуменизма (није шија него врат), онда ту очигледно нешто не штима !
Ми нешто њушимо да је код њега пукло од оне његове тираде против запада, беше то у време Коштунице.
Дал'му је неко припретио, шта ли, од онда се пресалдумио и...НАДУО !
Паметном доста !
Римска екумена
Врелину позног прољећног дана,
Јесењи пљусак нехајно гаси,
Грозничав лепет из крошње платана,
И шапат спокојни: Господе спаси.
Слива се бујица низ стрму улицу,
Мрак хуком плићака обданици суди,
Запад на Истоку, к`о маска на лицу,
Боже милистив нам грешнима буди.
Морнар се сидром одриче пучине,
Па сцилом укотвљен по луци броди,
Немаш рад` кога Божији Сине,
Да копном ужаснут, ходиш по води.
Небо и земљу, море и горе,
Све смо невјерством поравнали,
Мирили безумни жртве и злотворе,
Цјелив Ти Јудиним притворством дали.
Ни дому топлом брижнога оца,
Ни студном усуду срамног изгнанца,
Свикнути љубљењу душмнског коца,
Туђина братом, брата за странца.
Мајку за хајку, гробље за робље,
Крстом се крстили са некрстима,
Завјетни свјетлу, мраку подобље,
Зато нам Небо прозбе не прима.
Ликота
ПРОСВЕТАР, раб Божји и раденик на трудном воздвиженију Часног Крста и срушеног Стлпа Рашко-Сербскјаго.
СРБИН ИМА ПУТИНА ЗА БРАТА,
А ПУТИН ЈЕ ТАТА ОД САРМАТА,
ОД ЛОВЋЕНА ДО УРАЛА,
СВЕ СУ СТРАЖЕ ОД КИНЖАЛА,
ГРАДИЋЕМО НОВИ СЕВАСТОПОЉ,
ШТИТИЋЕ НАС БУЛАВА И ТОПОЉ!