[Лепи Бора]

Добар текст Николе Влаховића

Извор: Лист против мафије, Таблоид, http://www.magazin-tabloid.com/casopis/i...=297&cl=05

Ево га и увод:

Na nišanu

Zašto je Srbija zemlja izgubljenog suvereniteta, i ko upravlja njenim institucijama

Vučićeve londonske magle i vidici

Pred kraj leta 2013. godine, nadahnut sopstvenim vladarskim ludilom, prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić, dopisao je još jednu stranicu u prebogatoj istoriji srpske političke satire rekavši: "Srbija i srpska vlada sada imaju neuporedivo bolju međunarodnu pravnu poziciju nego pre godinu dana i ja strahujem da iznesem podatke pojedinih ugovora koje su pravile bivše vlade, jer bi neko u inostranstvu mogao da se zapita- kakva je ovo zemlja?". Zaista, kakva je zemlja u kojoj haraju lopovski investicioni fondovi kojima upravljaju "obaveštajne zajednice" onih država koje već dve decenije ponižavaju Srbiju? Kakva je to država u kojoj preobraćeni radikal vrši dužnost britanskog kaplara koji postrojava Srbe na Kosovu, deli pedagoške lekcije i štiti tekovine demokratske pljačke?

Nikola Vlahović

Prvi potpredsednik vlade Srbije deluje samostalno. Ne polaže računa nikome. Ni vladi ni parlamentu ni narodu. Ali zato o svom delovanju redovno obaveštava vrh britanske obaveštajne službe MI6. Srbija je, zahvaljujući ljudima poput Aleksandra Vučića, i dalje njihova "zona odgovornosti". Pod njegovom zaštitom nalazi se onaj deo nevladinog sektora koji se bavi nečasnim poslom prodaje nacionalnih interesa. Zahvaljujući njemu, akteri epohalne demokratske pljačke još uvek uživaju u plodovima otimačine a opljačkani novac leži na stranim bankama.

Srbija bi morala da uči od velikih zemalja i stabilnih vlada. Rusija se jednim potezom otarasila stranih "posmatračko-obaveštajnih" organizacija. I to nije ugrozilo njenu spoljnu i unutrašnju trgovinu, niti njenu saradnju sa ostatkom sveta...

Nedavno je ruska Duma usvojila zakon kojim se nevladine organizacije finansirane iz inostranstva nazivaju "stranim agentima". Pravi povod donošenja tog zakona, bilo je delovanje organizacija za praćenje izbora "Golos", koju finansira vlada SAD. Ovim zakonom, uvedena su stroga ograničenja u radu nevladinih organizacija za koje Kremlj proceni da na bilo kakav način učestvuju u političkoj aktivnosti. Ipak, ako se i usude da učestvuju u "kreaciji" političkog života u Rusiji, prema tom zakonu, svaki materijal koji takve grupe distribuiraju mogu biti objavljene samo uz vidno istaknuto upozorenje da su njegovi autori "strani agenti". Osim toga, zakon je predvideo da takve organizacije moraju da dostave detaljan kvartalni izveštaj o svom poslovanju, što do skora nije bio slučaj, nego je njihovo poslovanje bilo stroga tajna.

Ovakav stav ruske Dume mnogima je u Srbiji zazvučao kao nedemokratski, ali, svako ko poznaje sudbinu bivših sovjetskih republika nakon pada komunizma i dolaska zapadnih institucija za drobljenje država i naroda, vrlo dobro zna da drukčije i nije moglo biti.

Naime, poučeni gorkim iskustvom iz doba Jeljcinove vladavine, kada su širom nekadašnjeg sovjetskog bloka počele da haraju američke i zapadnoevropske nevladine organizacije (huškajući na separatizam, navodeći na rasprodaju nacionalnog blaga, stvarajući paralelnu političku moć), Putinova Rusija je odlučila da se tome usprotivi zakonskim sredstvima. U protivnom, čak i tako velika i moćna država, bila bi u relativnom kratkom roku pretvorena u deponiju civilizacije.

Na žalost, na takvu deponiju danas ponajviše liči Srbija, zahvaljujući tome što njene korumpirane vlade nisu htele da se na adekvatan način obračunaju sa evroameričkim ekonomskim ubicama, mračnim savetnicima, armijama špijuna, kulturnim genocidom, stalnim spiskovima novih zahteva zbog besmislene težnje ka ulasku u Evropsku uniju, ponižavanjima pred najnižim evroatlanskim činovnicima koji svrate povremeno da uriniraju na sve što je srpsko...Zbog svega toga, slika savremene Srbije izgleda kao da je skinuta sa platna slavnog holandskog slikara Pitera Brojgela, prepuna izluđene sirotinje i mršavih uličnih pasa.

Izrod o preporodu

Nakon trinaest godina od pada Miloševićevog režima, nema više ni traga od domaćih institucija, skoro da više ne postoji nijedan domaći standard, kako u zdravstvu, tako i u školstvu, vojsci, policiji, pravosuđu...Sve se, na najvulgarniji način kopira iz Evropske unije i SAD.

Nije sporna prirodna potreba Srbije da bude otvorena za protok ljudi, robe, kapitala, novih ideja, razmene dobara...Ali, ovde nije reč o tome. Na sceni je sistematsko ubijanje Srbije, promena njenog ličnog opisa, zatiranje nacije, promena granica, uništavanje jezika, kulture, gaženje svih moralnih načela, brutalno falsifikovanje istorije...Ovakav slom ne dešava se ni u jednoj savremenoj evropskoj zemlji, bez obzira što je većina njih u članstvu Evropske unije i što je većina sačuvala svoj suverenitet, kako ekonomski i politički, tako i kulturni i svaki drugi.

Uprkos tome, u sred agresivne otimačine dela državne teritorije Srbije, Aleksandar Vučić, novi samozvani "preporoditelj" države (od Srba je, prema sopstvenom priznanju, digao ruke!), dovodi "specijalne savetnike" iz zemalja koje su priznale Kosovo kao nezavisnu albansku državu. Ali, bez obzira na to što se danas bavi raspamećivanjem Srba na Kosovu i svih građana unutar ostatka Srbije, ubrzo će i Vučić da shvati puni smisao one gorko-šaljive makedonske narodne poslovice koja glasi: "...U tuđega tatka, pogolema p...tka". Ali, dok se to ne desi, trajaće i dalje razaranje ove države i njenih dobara.

Па онда иде текст што је поставио Владимир.

Па онда овај текст:

Vučić na brifingu kod direktora MI6 u Londonu

Niko u Srbiji, pa ni oni koji su o tome morali da budu obavešteni, poput vlade ili parlamenta, nije obaveštena da je Aleksandar Vučić tokom oktobra meseca bio "dragi gost" u Londonu, ali i da je bio "na raportu" kod šefova britanske obaveštajne službe MI&, za koji obavlja radne zadatke. anski "Independent" se potrudio da javnost u njihovoj zemlji ne ostane uskraćena za ovu informaciju, opa je objavio tekst čije delove je kasnije preneo i "Fajnenšl tajms". Zbog Srbije i srpske javnosti, Tabloid objavljuje prevod delova njegovih izjava koje je dao prilikom njegovog boravka tamo...

Znajući da će to goditi ušima MI6, "Indipendent" lepo piše o Aleksandaru Vučiću kao čoveku koga na Zapadu vide kao nekog ko je spreman da prihvati rizik, kao glasnika umerenosti i modernizacije, nekoga ko Srbiju vraća "u klub", u opširnom članku posvećenom, kako ističe list, najmoćnijem političaru u Srbiji.

U ovom tekstu urađenom u najboljem maniru glorifikatora iz MI6, navodi se da je prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić je čovek koga na Zapadu vide kao nekog ko je spreman da prihvati rizik, glasnik umerenosti i modernizacije. Naravno, sve se vrti oko rpiznavanja Kosova, zbog čega je kompletna britanska vlada saglasna da Vučića zadrže na vlasti "još malo", dok se izbori na Kosovu ne završe i dok ne budu jasni rezultati njihovog okupatorskog posla u srpskoj pradomovini.

Vučić je, podseća list, odlučio da će njegova stranka, sa najviše predstavnika u parlamentu, za sada nastaviti da podržava koaliciju predvođenu premijerom Ivicom Dačićem.

"...On sam će, naravno, igrati veliku ulogu u predstojećoj rekonstrukciji i nastaviti da ima dominanti uticaj na politiku vlade. Moderna srpska verzija Erla od Vorvika, poznatog kao tvorac kraljeva, je, čini se, ponovo trijumfovala", primećuje Indipendent. List saučesnički ukazuje da je poslednjih nekoliko meseci situacija bila grozničava.

"Išao je (Vučić) na Kosovo da postigne političko rešenje kao jedan od uslova za pridruživanje Srbije EU. Isti trag ga je odveo u Brisel na sastanak sa baronesom Ešton, visokom predstavnicom EU za spoljne poslove, dokazanim saveznikom", piše britanski list.

Prema tom sporazumu, Beograd će prihvatiti da administracija kosovskih Albanaca ima legalno pravo na čitavu teritoriju Kosova, mada će srpska manjina imati sopstvene policijske snage i sudski sistem, navodi list.

"Uslovi nisu idealni, ali su najbolji koje smo mogli da dobijemo, oni su nešto na čemu može da se gradi budućnost. Srbi su me ranije rado dočekivali. Istina je da se ovog puta nisu složili sa svim što sam rekao, ali su zahvalni što ništa nisam krio, otišao sam i objasnio situaciju direktno", rekao je Vučić za Indipendent.

Kada je reč o odnosima sa Britanijom, inače na uzlaznoj liniji, on je tokom nedavne posete Londonu imao korisne razgovore sa šefom diplomatije Vilijamom Hejgom i ministrom odbrane Filipom Hamondom, kao i direktorima službi MI6 i MI5, Džonom Sojersom i Endrjuom Parkerom.

Dok je bio u Britaniji, otišao je na plodonosan put u Škotsku kako bi razradio detalje sa šeikom Mohamedom o tome kako da "Etihad" iz Emirata preuzme udeo u novoimenovanoj kompaniji "Er Srbija".

"Britanska vlada snažno podržava Srbiju na našem evropskom putu i zbog toga smo im zahvalni. Veze će postati tešnje i britanska vlada će nas smatrati pouzdanim saveznicima. Naravno, razgovarali smo i o Kosovu, našim razlikama iz vremena rata, ali takođe i o onome šta je postignuto otada. Razgovarali smo o vojnim i političkim pitanjima i uživao sam u razgovorima sa Hejgom i Hamondom. Posebno sam uživao u razgovorima sa direktorima Mi 5 i Mi6, imamo zajedničke interese u borbi protiv terorizma", naveo je tada.

Čovek spreman da preuzme rizik

Čerdesetrogodišnji Vučić postao je neko koga na Zapadu vide kao čoveka spremnog da prihvati rizik, a sve više i u regionu, piše britanski "Indipendent", i dodaje da je mnogo radio na svojoj reputaciji kao glasnika umerenosti i modernizacije potrebne da se prevaziđu veliki problemi.

Indipendent podseća da je Vučić nedavno osudio masakr koje su srpske snage počinile u Srebrenici, u kojem je stradalo više od 8.000 Bošnjaka, kao "stravičan, užasan zločin koji je toliko strašan da bi svako trebalo da se stidi što neko, ko je u tome učestvovao, pripada tom narodu. " Ali, on je takođe istakao da se to dešavalo u vreme kada su "Srbima odrubljivane glave na Ozrenu".

Na pitanje da li je spreman da ode u Srebrenicu da oda poštu nastadalima, Vučić je insistirao da sa tim nema nikakav problem. Ali, želeo bi da bude siguran da njegova poseta neće biti pogrešno interpretirana i ili shvaćena kao provokacija za Bošnjake.

Srbija posebno mora da raskrsti sa starom navikom da mobiliše društvo za rat, kao što je činila toliko puta u prošlosti često s katastrofalnim rezultatima: "Leon Paneta (američki ministar odbrane) je jednom nabrajao u koliko ratova su Amerikanci učestvovali. Istakao sam da je Srbija mogla to bolje, a istakao sam i koliko smo takvih ratova izgubili", prisećao se Vučić.

"Kada su me upitali da li je tada bilo vreme da preispitamo našu strategiju, mogao sam samo da se složim. Bitke sa kojima se sada suočavamo nisu bitke sa pištoljima i tenkovima, već sa ekonomijom. Donosimo zakone kako bismo ubrzali izdavanje dozvole za planiranje, moramo da rešimo pitanje dugova i moramo da se borimo protiv korupcije. Razmišljamo o tome da dovedemo konsultante iz inostranstva da rade to, baš kao što smo radili sa našom avio-kompanijom i Etihadom", naveo je Vučić.

List citira Vučića da razmišlja o tome da dovede konsultante iz inostranstva, a jedan od savetnika koji se pominje je Dominik Stros Kan, a na opasku da taj čovek ima svojevrstan skandalozan "bagaž", Vučić odgovara da i "nije reč o njegovom privatnom životu, već o stručnosti koju poseduje. "

Jedan od njegovih saradnika rekao je kasnije: "Ono što on ( Vučić) misli jeste da je ovo Srbija i da ovde puno ljudi nosi svakakve vrste bagaža".

List konstatuje da Vučića ni sopstveni bagaž nije usporio, naprotiv: "Smatra se da mu daje kredibilitet - transformacija od demagoga do demokrate prihvaćena je kao istinska. Ostaje da se vidi koliko će mu lako pasti vođenje Srbije u Evropsku uniju i odnos poverenja i uzajamnih prednosti sa svojim bivšim neprijateljima", zaključuje britanski dnevnik.

A 1.

Raport redova Vučića

Da je u pitanju "redovan raport" Aleksandra Vučića u Londonu, govori i podatak da je početkom godine ( 6. i 7. marta 2013.), u svojstvu ministra odbrane Srbije došao da "položi račune". Britanski mediji su lakonski napisali da je imao "niz sastanaka" u Gornjem domu parlamenta, uključujući i onaj sa lordom Bozvelom koji je predsedavajući, sa članovima Komiteta za Evropsku uniju, kao i sa ministrom spoljnih poslova Vilijamom Hejgom, ministrom odbrane Filipom Hamondom, ministrom za Evropu Dejvidom Lidingtonom, ministrom za strategiju unutrašnje bezbednosti Endruom Murisonom i jednim brojem britanskih funkcionera iz obaveštajnih službi MI5 i MI6. Opet je bilo Kosovo na dnevnom redu, kao i "rusko pitanje na Balkanu".

A. 2

Južnim tokom do spasenja

Protivnici energetskog sporazuma sa Rusijom (i njihovi sponozori u Londonu) uporno istrajavaju na prevarama! Prodaju NIS-a i dalje predstavljaju kao pljačku a izgradnju gasovoda Južni tok kao nastavak onoga što oni zovu "energetski nesporazum". Činjenice govore nešto drugo. Rusi su od najvećeg državnog gubitaša napravili respektabilno kompaniju koja puni budžet Srbije. Izgradnja gasovoda zaposliće 15.000 ljudi. Kada krene realizacija pripadajućih infrastrukturnih projekata, biće još i više zaposlenih, pokrenuće se celokupna industrija: mašinogradnja, građevinarstvo..

Rusija je najveći ekonomski partner Zapada, pre svega u Nemačkoj, sa kojom je prošle godine ostvarila rekordni obim robne razmene od preko 80 milijardi evra. Da nije tako, ne bi ove dve zemlje zajednički učestovale u izgradnji strateškog gasovoda Severni tok. Ako je partnerstvo sa Rusijom dobro za Nemačku, zašto ne bi bilo dobro za Srbiju i za izgradnju kraka gasovoda Južni tok?

Antiruska propaganda koja se danas u režimskim medijima (pre svega na RTV B92) vodi oko Južnog toka, samo je nastavak ranijih laži koja se vodila oko kupovine Naftne industrije Srbije (NIS) od strane ruskog državnog naftnog giganta Gazproma. Ali, kao što kaže jedna izreka, "samo je vreme nepogrešivo".

Za pet godina koliko Gazprom upravlja NIS-om ova kompanija je od gubitaša kojeg su plaćali građani Srbije postala jedna od najvećih i najuspešnijih kompanija u Jugoistočnoj Evropi koja je samo prošle godine na ime poreza u budžet Srbije uplatila skoro milijardu evra.

To je gotovo 15 odsto celokupnog budžeta Srbije za 2013. godinu. Udeo ove kompanije u našem BDP je čak 8.3 odsto, koliko i celokupne srpske poljoprivrede!

B 92 nije rekao da je NIS isplatio 12,4 milijardi dinara na ime dividendi, što je najviše u istoriji Srbije, pri čemu je republički budžet prihodovao oko 4,6 milijardi dinara. U sledeće tri godine NIS će u Srbiju uložiti dodatnih 1,5 milijardi evra što će biti snažan razvojni impuls za celokupnu privredu Srbije imajući u vidu da stotine malih i srednjih preduzeća rade kao dobavljači za NIS.

U Srbiji je namerno stvoren pogrešan utisak da je preduzeće "Južni tok" isključivo u ruskom vlasništvu. Najveći akcionar "Južnog toka" je ruski Gasprom koji ima polovinu vlasništva u zajedničkom preduzeću ali drugu polovinu poseduju italijanski ENI (20 odsto), francuski EDF (15 odsto) i nemački BASF (15 odsto). Sedište Južnog toka, čiji su vlasnici iz Rusije, Nemačke, Francuske i Italije nalazi se u toliko pominjanom švajcarskom gradu Cugu. U istom gradu gde je osnovano i zajedničko preduzeće Gazproma i Srbijagasa.

Južni tok će se od kompresorske stanice Ruskaja, na obali Crnog mora, prostirati morskim dnom dužinom od 925 kilometara, na dubini većoj od dve hiljade metara, do bugarske obale, a potom kopnenim putem u ukupnoj dužini od 1453 kilometara. Gasovod će imati četiri linije, kapaciteta od po 15,57 milijardi kubnih metara godišnje.

Izgradnja gasovoda započeta je u decembru prošle godine na Crnom moru, a završetak izgradnje i dostizanje punog kapaciteta od 63 milijardi kubnih metara godišnje očekuje se u 2018. godini. Alternativa gasovodu Južni i naftovodu Severni tok ne postoji, budući da je projekat gasovoda Nabuko na kojem su insistirale određene zapadne zemlje obustavljen zbog nedostatka finansijskih sredstava.

Prema akcionom planu početak izgradnje gasovoda Južni tok u Srbiji planiran je za januar 2014. godine (mada će početi već u decembru 2013.) a završetak radova i početak isporuke gasa očekuje se dok kraja 2016. Dužina trase gasovoda kroz Srbiju iznosiće 411 kilometara, dok je očekivani kapacitet 40,5 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje.

Od svega toga, Srbija će moći dugoročno da živi, da puni budžet i, što je najvažnije, neće više biti u koloni onih zemalja koje su energetski nezbrinute i čije ekonomije zbog toga propadaju.

Закључак је онда лак:

Србију још уништава комунизам и социјализам,
исто онако како је уништио Царску Русију, или Дражу и ЈВУО.

А англези, демократе и масни, сотим немају баш ништа!

Оће то тако...

Шалу на страну.

1) - Математика је овдена јасна. Ако од 1000 релевантних случајева, а то је оно где се не збирају бабе, жабе и локомотиве, свих 1000 указују на једну страну, 1001. случај и не треба нарочито разматрати, није нужно. А случајеве неправилне математике, не треба ни гледати - губи се време, које је ограничено смртницима. А бесмртни могу да сабирају по ћеифу, не им треба математик.

Следећа ствар је:

2) - И данаске је време нарочито вако. Или си са Богом, или са смрадом. Смрад смрди, а Бог Надгледа. Резултантна математика је следећа. Или ће Божији (бар Вером) овладати смрад, па ће Бог дати да свет још постоји, или ће смрад, у супротном гушити и Бог Ће свету Избројати време. Значи Џа, или Бу. У сваком случају, Божјима и смраду се зна место, а како ће бити, неће нам рећи нострадамус и хороскопи (они само смрде у колекцији), него Ће Бог Одлучити. А да Бог Неће још дуго Трпети смрада, сведочи интензивно смрдење - значи време за смрдење је избројано...

3) - Русија је забранила НВО.
Значи кренула је јединим могућим путем. Путем који се зове СЕЧЕЊЕМ гњилог меса. То нам је још један доказ, да је Стаљин нашао (прастари) одговор, како се УНИШТАВА смрад. Не прскањем смрада мирисима и парфемима, попут француза, већ елиминисањем гангрене.
А то нам опет даје одговор на следеће недоумице:
а) - Зашто гангренозно месо, толико мрзи Стаљина
б) - Како ће Русија поступити са НВО у блиској будућности, ако вреди.

А као закључак, да наведемо да то све није ништа ново...
Сви Владари у прошлости, ако су тако радили, чврсто су држали Круну, ако нису, спадала им је са главе брже од муње...

Или и овако:
Колико је људи прочитало Николу Макијавелија?
Или још боље: Колико је људи читало прави превод Шан Јана, а који је зачудо () штампан ЈЕДИНО у совјетској Русији?
Или бар Сун Тзуа?
При томе не рачунамо читање превода који имају толико "уметничке слободе", да дадоше сасвим другу књигу...

Мало...

Зато и то се може баталити и питати следеће:
"Колико се људи труди да живи Хришћански?"

А ко им то брани?