[регул]

Путинова правила ратовања!

Москва – Већ годину ипо дана по новинама и екранима телевизора и монитора просипа се море увреда, гнева, неразумевања и узбуђења многих житеља Русије поводом украјинских збивања.
Догађаји су изненадили све. Осим тога, „украјински фронт“ се за Русију поретворио у фронт на једном много ширњем театру војних дејстава. Иако још увек ни с ким не ратујемо помоћу оружја, садашња ситуација у светској политици никако се не може назвати миром. Сасвим је схватљиво да свако од нас у тако напетој ситуацији поставља масу питања и има своју тачку гледишта. Руководство Русије (а више од свих и председник – то јест да кажемо: Врховни Главнокомандујући) бива често на нишану критике. О разлозима ових или оних својих поступака, о својим ближим или даљим плановима, о својим сумњама и колебањима, као и о својој тврдој уверености у одређене ствари наш Путин из схватљивих разлога не може баш јасно и отворено све да објасни широким масама.
Схватајући како све то стоји, покушали смо да доведемо у везу понашање Путина с неким поукама древног дела чувеног старо-кинеског аутора СУН ЦУ – „УМЕТНОСТ РАТОВАЊА“. Овај је чланак састављен у облику питања и одговора. За „Нестрпљива питања“ узели смо типична и најчешћа питања из коментара по социјалним мрежама. А „Сун Цу каже“ – то су цитати из његовог дела „Уметност ратовања“.
—————–
Нестрпљиво питање: „То већ постаје срамота – како наша велика земља одступа на свим фронтовима. Политика руководства земље је пасивна, тиме што се само брани, Русија као да игра игру како да што пре изгуби. Докле више тако?!“
Сун Цу каже: Рат – то је ствар варке. Зато када нешто и можеш, непријатељу показуј као да не можеш, ако се нечим и користиш, прави се као да то ни немаш; и кад си близу, прави се као да си далеко; а кад си далеко – претварај се да си близу; противника замајавај тиме да он помисли да си лак плен и тиме га доведи у забуну и победи га; ако непријатељ све има, спремај се; ако је јак, од њега се склањај; извавши код непријатеља гнев, доведи га у забуну; претварајући се да си миран, код непријатеља изазови сумњу; ако су његове снаге одморне – измори их, ако су сједињене, посвађај их; нападај непријатеља кад је неспреман; наступај кад он то не очекује.
Нестрпљиво питање: „Чему ли се Путин у Украјини нада? Да ће све само од себе да се реши? Баш напротив – украјинска армија постаје сваким даном све јача а народ се све више уједињује. Време игра за Украјину. Ускоро ће освојити Донбас.“
Сун Цу каже: Кад се води бој а победе стално нема – оружје се тупи, оштрице се ломе; ако дуго опседаш утврђени град – снаге ти се исцрпљују; ако је војска дуго у рату – држава остаје без средстава. Зато се у рату цени брза победа, чак и кад је команда неискусна – али још није довело до успеха кад рат дуго траје, чак и кад је команда искусна. Рат воли победу а не воли одуговлачење.“
Нестрпљиво питање: „А зашто Русија Украјину економски не уништи, зашто је не доведе до политичког фијаска, територијалног распада, великог војног пораза? Кад би се то остварило – могли би смо их „ловити и голим рукама“
Сун Цу каже: По правилима вођења рата – боље је државу противника сачувати у целини, него је разрушити. А још је боље сачувати армију противника него је разбити. Зато онај ко уме да води рат, туђу армију покорава и без борбе, осваја туђе тврђаве и без опсаде, уништава туђу државу а да своју војску не измори дугим ратом. Ко уме да води рат, увек све сачува.“
Нестрпљиво питање: „Шта то Русија још увек чека? Зашто не наступа? Зашто непријатеље и оне који јој зло мисле не стави на своје место?“
Сун Цу каже: У стара времена, онај ко се добро борио, првенствено је себе чинио непобедивим а онда је, поставши таквим, чекао да му се укаже прилика кад ће бити могуће противника победити. Непобедивост носимо у себи а могућност да га победимо даје нам противник.“
Нестрпљиво питање: Уместо да се усредсреди на „украјинско питање“ које је најпрече и захтева неодложно решење, Путин се бави стварањем којекаквих блокова и савеза, путује којекуда по свету… Русија те напада долар, те ствара некакве алтернативне банке, заузима се сад за Сирију, сад за Иран, ало мења трасе гасовода а онда одједном подржава опозцију у Француској… Зашто се толико расипају снаге?“
Сун Цу каже: „Противник не зна где ће се одиграти битка. А кад то не зна, он мора да буде спреман на многим местима. Ако је много места на којима противник мора да буде спреман, остаје му мало сила које ће се борити самном, где ја будем ударио. Те стога – ако је противник спреман за напад спреда, биће му слаба позадина; ако буде спреман из правца позадине, неће имати јаких снага спреда; ако буде спреман на левом боку, биће слаб на десном; ако буде спреман на десном боку, биће слаб на левом. А онај код кога не постоји место где мора да очекује ударац – тај не може бити слаб. Слаб је онај који мора бити спреман нанапад одједном са свих страна – јак је онај који противника принуди да очекује напад са свих страна.“
Нестрпљиво питање: „Шта Русија више чека с увођењем војске у Украјину?! Зар већ није јасно да ће то у сваком случају морати да се деси? И шта ту глумимо пред Америком? Што тим педерима јасно не кажемо: „држ`те се, нападамо вас!“. А ми сво време само нешто мумламо и „изражавамо забринутост“.
Сун Цу каже: „Ако је противник на узвишењу а ти доле, не наступај право на њега; ако је иза њега висока залеђина, не постављај се пред њега; ако се непријатељ претвара да одступа, не прогони га; ако је јак, сачекај с нападом; ако ти нуди мамац, не хватај се на лепак; ако се војска противника пакује да иде кући, не сметај им у томе; ако си војску непријатеља опколио, остави му с једне стране излаз; ако се непријатељ налази у безизлазном положају, не притискај га. Ово суправила вођења рата.“
Нестрпљиво питање: „Путин и остало руководство земље стално касне с налажењем решења. Они само одвраћају нападе, нису спремни на наступање. Боље би било да су се на почетку потрудили – већ би смо победили. А сад већ је касно“.
Сун Цу каже: „Правило вођења рата говори да не треба рачунати с тим да противник неће напасти, него се треба ослањати на оно чиме му се ја могу супротставити; не треба се ослањати на то да непријатељ неће напасти, него треба чинити тако да му онемогућим да ме нападне.“
Нестрпљиво питање: „Зашто Русија тако млако одговара на сталне нападе са стране Запада? И шта то значи, тај чувени „асиметрични одговор“? Зашто им не одговоримо равном мером а и јаче?“
Сун Цу каже: „то је због тога што је онај ко добро води рат сличан Шуеј Жању. А Шуеј Жањ – то је Чањ Шанска змија. Када је ударе у главу – она узвраћа репом. Кад је ударе по репу – она напада главом. Кад је ударе по средини – она напада и главом и репом.“
Нестрпљиво питање: Путина нико не разуме – ни народ, ни чиновници па чак (по свему судећи) ни његови најближи помоћници. Такође га не разумеју ни савезници.“
Сун Цу каже: Какав мора да буде војсковођа? Он увек мора да буде смирен и тиме и непредвидљив за друге; мора лично да буде дисциплинован, те да тиме и остале држи у реду. Мора да уме да заведе очи и уши својих официраи војника и да не допусти да и они нешто сазнају. Дужан је да мења своје замисли и планове и да не допусти да други наслуте о чему се ради. Мора стално да мења место свога боравка, да се креће неуобичајеним и околним путевима, тако да други ништа у томе не разумеју.“
Нестрпљиво питање: „Пасивност Русије је срамота! Сваки дан гину наша браћа, а ми само стискамо зубе. Сви нам се већ смеју. Боље би било да је Русија све ставила на једну карту, а да је заштитила своје. Тада би нас поштовали. Није нам први пут да ратујемо – издржали би смо.“
Сун Цу каже: „Ако неможеш да оствариш предност, застани; ако не можеш да освојиш, не покрећи војску; ако нема опасности, не ратуј. Цар не сме да се лати оружја само зато што се разгневио; војсковођа не треба да улази у битку јер се наљутио. Покренути се треба тада, кад то доноси предност; ако то не донси предност, стој и чекај. Гнев се може претворити у радост, љутина може да се претвори у весеље. Али уништена земља неће се поново родити, мртви неће оживети. Зато је просвећени цар опрезан кад се ради о рату а чува га се и добар војсковођа. Зато је то начин којим ћеш сачувати државу у миру и војску од погибије.“
Нестрпљиво питање: „Зашто се наше власти тако лојално и стрпљиво понашају према „петој колони“ у својим редовима? Зашто не разјуре банду тих тзв.“опозиционих медија“, зашто не позатварају очигледне штеточине и те издајнике „грантождере“?
Сн Цу каже: „Ако дознаш да се код тебе увукао противнички шпијун и да те прати, свакако му помози; узми га и смести га код себе. Јер тако га можеш искористити. Преко њега ћеш све знати. Зато можеш и да окупиш домаће шпијуне и све да их искористиш. Од њих ћеш све сазнати. И зато ћеш моћи – ако смислиш и неку обману – шпијуна да искористиш и да непријатеља доведе у заблуду. Најважније у рату је умеће коришћења шпијуна; то је ослонац с којег армија дејствује.“
——-
Примедба аутора текста: По специфичности своје професије стално се сударам с дилетантством и потпуно изврнутим представама широких маса народа у стварима којима треба да се баве искључиво професиналци. Дајте, више, да им просто верујемо…