14-06-2015, 02:48 PM
Сећање на крваву голготу!
Обележавање 70. годишњице страдања бораца Југословенске војске у отаџбини (ЈВуО) на Лијевче пољу, у Бањалуци и Камнишкој Бистрици биће одржано од 12. до 14. јуна у Бањалуци, Љубљани, Камнишкој Бистрици и Разбоју.
Заједничка акција више удружења
Обележавање седам деценија од страдања припадника ЈВуО биће одржано у организацији родољубивих покрета и удружења међу којима су УГ „Јадовно 1941", Равногорски покрет отаџбине Српске, Српско сабрање „Баштионик", СНП „Избор је наш", Друштво пријатеља манастира Хиландар, КУД „Српски витезови", УГ „Бијели поток", Удружење потомака и поштовалаца солунских добровољаца те Удружење студената историје „Др Милан Васић".
У недељу, 14. јуна, у девет часова почеће света архијерејска литургија у Цркви Преображења Господњег у селу Разбој, у којем је последњу свету архијерејску литургију служио митрополит црногорски Јоаникије у априлу 1945. године, током повлачења збега и битке на Лијевче пољу.
Истог дана у 13 часова, биће служен помен на гробници у којој почива око осам стотина бораца ЈВуО, а која се налази на познатом бањалучком излетишту Шибови, поред планинарског дома.
Свету архијерејску литургију и парастосе служиће митрополит Амфилохије, владика Јоаникије и свештенство Захумско-херцеговачке и Бањалучке епархије.
- Информација о томе да се на брду Шибови налази масовна гробница у којој су сахрањени борци ЈВуО доспела је у јавност још деведесетих, а иницијативе Равногорског покрета, потомака жртава и родољубивих удружења за обележавање тог пута страдања постоје већ дуже година. Тако је група удружења узела на себе да реализује обележавање 70 година страдања, али и да се обави истраживање. Као једно од удружења које ће учествовати у обележавању, покушали смо да сумирамо сазнања путем науке и литературе, али и сведочења и доступних докумената - каже Предраг Лозо из Удружења студената историје „Др Милан Васић", које је једно од организатора.
Подсетимо, у септембру прошле године, Равногорски покрет отаџбине Српске обавестио је јавност да се на популарном бањалучком излетишту Шибови налази масовна гробница са припадницима ЈВуО које је погубила комунистичка власт.
После више деценија, сведок који је од куће дотеран да закопава лешеве убијених показао је места на којима је, по његовом казивању, закопано до 1.000 четника Павла Ђуришића.
Уништена документација
Заробљеници су једно време били смештени у насељу Лауш, а побијени су ноћу, углавном маљевима и хладним оружјем. По сведочењу Миодрага Ченића, који је као 16-годишњак учествовао у затрпавању гробнице, на истом месту су од тада, па деценијама после, комунистички прваци организовали игранке, прославе и народна весеља.
Систем који је тада владао, није дозвољавао никаква обележавања стратишта или помене чак ни у Дракулићу, Шарговцу и другим стратиштима где су усташе убијале српске цивиле, па су и о овој гробници сведоци морали да ћуте у страху за живот, а постојећа документација је углавном она која је, вероватно грешком, промакла тадашњим цензорима.
- О свему томе постоји веома мало документације. Постоје сведочења и нешто мало секундарне документације. У извештајима 14. партизанске дивизије из тог периода наводи се да постоји велики број заробљених четника, а онда се томе губи траг. Према сведочењима, локално становништво је два дана учествовало у закопавању, а заробљеници, углавном Црногорци, били су пре тога смештени у насељу Лауш.
Тачан број би било тешко утврдити, али уколико је 20-30 младића два дана, од ујутро до увече, учествовало у затрпавању гробнице, може се рећи да се ради о великом броју људи - каже Предраг Лозо.
Обележавање 70. годишњице страдања бораца Југословенске војске у отаџбини (ЈВуО) на Лијевче пољу, у Бањалуци и Камнишкој Бистрици биће одржано од 12. до 14. јуна у Бањалуци, Љубљани, Камнишкој Бистрици и Разбоју.
Заједничка акција више удружења
Обележавање седам деценија од страдања припадника ЈВуО биће одржано у организацији родољубивих покрета и удружења међу којима су УГ „Јадовно 1941", Равногорски покрет отаџбине Српске, Српско сабрање „Баштионик", СНП „Избор је наш", Друштво пријатеља манастира Хиландар, КУД „Српски витезови", УГ „Бијели поток", Удружење потомака и поштовалаца солунских добровољаца те Удружење студената историје „Др Милан Васић".
У недељу, 14. јуна, у девет часова почеће света архијерејска литургија у Цркви Преображења Господњег у селу Разбој, у којем је последњу свету архијерејску литургију служио митрополит црногорски Јоаникије у априлу 1945. године, током повлачења збега и битке на Лијевче пољу.
Истог дана у 13 часова, биће служен помен на гробници у којој почива око осам стотина бораца ЈВуО, а која се налази на познатом бањалучком излетишту Шибови, поред планинарског дома.
Свету архијерејску литургију и парастосе служиће митрополит Амфилохије, владика Јоаникије и свештенство Захумско-херцеговачке и Бањалучке епархије.
- Информација о томе да се на брду Шибови налази масовна гробница у којој су сахрањени борци ЈВуО доспела је у јавност још деведесетих, а иницијативе Равногорског покрета, потомака жртава и родољубивих удружења за обележавање тог пута страдања постоје већ дуже година. Тако је група удружења узела на себе да реализује обележавање 70 година страдања, али и да се обави истраживање. Као једно од удружења које ће учествовати у обележавању, покушали смо да сумирамо сазнања путем науке и литературе, али и сведочења и доступних докумената - каже Предраг Лозо из Удружења студената историје „Др Милан Васић", које је једно од организатора.
Подсетимо, у септембру прошле године, Равногорски покрет отаџбине Српске обавестио је јавност да се на популарном бањалучком излетишту Шибови налази масовна гробница са припадницима ЈВуО које је погубила комунистичка власт.
После више деценија, сведок који је од куће дотеран да закопава лешеве убијених показао је места на којима је, по његовом казивању, закопано до 1.000 четника Павла Ђуришића.
Уништена документација
Заробљеници су једно време били смештени у насељу Лауш, а побијени су ноћу, углавном маљевима и хладним оружјем. По сведочењу Миодрага Ченића, који је као 16-годишњак учествовао у затрпавању гробнице, на истом месту су од тада, па деценијама после, комунистички прваци организовали игранке, прославе и народна весеља.
Систем који је тада владао, није дозвољавао никаква обележавања стратишта или помене чак ни у Дракулићу, Шарговцу и другим стратиштима где су усташе убијале српске цивиле, па су и о овој гробници сведоци морали да ћуте у страху за живот, а постојећа документација је углавном она која је, вероватно грешком, промакла тадашњим цензорима.
- О свему томе постоји веома мало документације. Постоје сведочења и нешто мало секундарне документације. У извештајима 14. партизанске дивизије из тог периода наводи се да постоји велики број заробљених четника, а онда се томе губи траг. Према сведочењима, локално становништво је два дана учествовало у закопавању, а заробљеници, углавном Црногорци, били су пре тога смештени у насељу Лауш.
Тачан број би било тешко утврдити, али уколико је 20-30 младића два дана, од ујутро до увече, учествовало у затрпавању гробнице, може се рећи да се ради о великом броју људи - каже Предраг Лозо.
Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.

