[Ројалист]

Три године ужасног медијског, правног, институционалног и сваког другог насиља, остале су трага као неки лоши режими за пола века. Нико и никада овом брзином нија бацио Србију на колена, чак ни њени вечни непријатељи против којих је ратовала у два светска рата.

Ипак, Вучићу је дошао крај. То ће му бити ускоро и лично саопштено, јер је рок његове употребе код евроатланских тутора, истекао. Он више никоме није потребан.

Последњи дани сваког диктатора, по правилу су увек праћени жестоком пропагандом о успесима и победама "на свим фронтовима". И одлазећи српски диктатор, после потпуног дебакла у Америци, где су од њега бежали као од средњовековне куге, поручује како је све у реду и наглашава: "Ускоро ће се осетити резултати моје посете Америци". Истина је. Ускоро (половином јула) у Србију ће доћи Викторија Нуланд, помоћница америчког државног секретара Џона Керија, задужена за Европу. Задатак Нуландове је једноставан. Саопштиће Вучићу да је његовој владавини дошао крај, јер су сви издајнички послови које је могао да уради, урађени.

Устав Србије (којим би уклонио Покрајину Косово и Метохију), упркос жаркој жељи САД, не може да промени, јер би се неизбежни референдум окренуо против њега. Чланство у НАТО савез грађани Србије никада неће прихватити. Све су то разлози због којих Вучић више не треба Америци. Уосталом, ни Србија не треба Америци, јер су зоне интереса са Русијом на Балкану већ подељене. То Вучић ни за три године владавине није успео да схвати.

Уместо тога он ових дана шири дезинформације преко својих медијских послушника: "..."Мислим да ћемо у наредна два-три месеца добити јасан одговор о отварању поглавља, у наредних неколико месеци и нове америчке инвестиције, као и проширење инвестиционих капацитета оних који већ послују у Србији...".

Вучић је запао у дубоко лудило и то се види по његовим сталним маничним нападима у којима себе види као светског државника, кога тек чекају велика признања због свега што је урадио од Србије. У суманутој жељи да себе прикаже као скромног великана који би могао да догура и до Нобелове награде, недавно је рекао: "...Има политичара који сањању да добију Нобела и да реше велике кризе. Ја нисам тај тип, за мене би била Нобелова награда ако бих решио фискални дефицит".

Три године владавине овог поремећеног човека, коштале су Србију више него сви ратови из деведесетих. Сада је стигао до зида после кога више нема даље. Пара нема ни за своју страначку армију која је распоређена у државним институцијама, јавним предузећима, локалној самоуправи...Већина њих ће се окренути против Вучића даном његовог одласка са власти. Многи од њих имају пуно разлога да се радују његовом одласку. Наиме, Вучић је све своје пријатеље, финансијере, кумове и све друге који су му помогли да дође до највишег нивоа власти, презрео је и заобишао у подели новца и моћи. Кад се ускоро буде суочио са одласком, чекаће га и велики број поверилаца, према којима никада није регулисао своје обавезе.

Од како се дочепао власти, Вучић је све чинио да медијски компромитује и чак свог некадашњег "политичког оца", а садашњег председника Републике Србије, Томислава Николића, човека са којим је ушао у авантуру стварања Српске напредне странке. Један политиколог је Вучићев однос према Николићу овако описао: "изоловао га је, чекајући да политички искрвари". Ипак, Николић се на време мудро окренуо ка Русији и чека Вучићев пад.