[Ројалист]

Машић је савршен пример „новинарства“ које данас гаје западни мас-медији попут BBC. Већа анти-реклама од њега им и није потребна.

Новинар BBC из неке претходне, очигледно неупоредиво професионалније генерације, Џонатан Рупер, годинама се бави феноменом Сребренице. Између осталог, Рупер је написао да „премиса по којој су српске снаге погубиле 7.000-8.000 људи никада није била валидна“, и да је меморијал у Поточарима – на који се Машић позива – „споменик напумпаном броју жртава само једне стране“ и да „не служи ни истини ни циљу помирења“. Рупер се, иначе, посебно истакао у својим анализама „игри бројки“ са сребреничким жртвама, све у циљу њихове манипулације у политичке и геополитичке сврхе. Другим речима, бавио се новинарством – пољем које је Машићу очигледно непознаница.

А шта би то могао бити Машићев прави мотив, осим изазивања међуверске мржње, подстицања верског и националног екстремизма, и ширења дезинформација? Најбоље је прочитати шта неки од некад „његових“ кажу о њему. На пример, „Е-новине“:

„Душан Машић, у новинарству од 1989. године, брзо је напредовао у служби, од радијског сарадника, скупштинског извештача, до уредника информативног програма 1995. године, аутора у дражесном Нин-у, стижући факултативно и до намештења где је лова, до фамозног АНЕМ и још фамознијег International Research & Exchanges (IREX) боарда из Вашингтона, као овлашћени заступник за расподелу USAID средстава за најнезависније међу независним медијима. Почетком 2000, кад се, малтене сам са Вераном (Матићем), изборио за наше медијске слободе и попут многобројних заслужних из тог доба који су револуционарна знања материјализовали по институцијама система, амбасадама у топлим земљама и невладиним организацијама, Машић је пронашао утеху као Извршни директор Г17 плус (ма сигурно се сећате те групе), а лични мир и просперитет као службеник знаменитог и платежног BBC Worldwide Limited“.

Дакле, могло би се, по овоме, глатко закључити да „платежност“ стоји иза Машићевог „саосећања са жртвама“ – које се, уз то, баш некако поклапа са намерама Британије, Машићеве земље-послодавца, да прогура „резолуцију о Сребреници“ кроз Савет безбедноси УН.

Ипак, има нас вероватно много више који не сматрамо да Машић има ни основа, ни право на свој неискрени, лажљиви и крајње злонамерни и опасни „перформанс“, поготово у ово време растућих тензија, и на локалном, и на регионалном и на ширем плану.

(Александар Павић, Фонд стратешке културе)

Извор: ИнтерМагазин

---

Осипање квислинга и оних који су телалили против власти почело је након Ђинђићевог убиства. Српске власти, предвођене Борисом Тадићем, испуњавале су све захтеве и жеље међународних мешетара, распродајући јавна предузећа, ресурсе, банке, кредитне линије.

Потреба за деловањем невладиног сектора, свела се на Наташу Кандић, Соњу Бисерко, Јелену Милић и Душана Јањића. Обавештајне службе су инсталирале мрежу својих агента у Србији, углавном их слабо плаћајући и чувајући их од јавног наступа. Поменути квислинзи су лишени свих скрупула, годинама исказују неодољиву жељу да Србија нестане, оптужујући њене грађане као злочинце, убице, кољаче, кривце за све невоље на овој планети. А да је само делић од тога тачно, ова говна би била удављена у канализацији.

Очигледно, све мање је оних који желе да се придруже политици Наташе Кандић, Душана Јањића, или распамећене Јелене Милић, или Соње Бисерко, која је лажно сведочила, као сведок Хрватске, у спору против Србије пред Међународним судом правде у Хагу, али њена изјава није имала никакву тежину. Јуде нико не поштује.

Свежих искустава како се после употребе квинслинг одбације, има на претек. Бивши председник Грузије Михаил Сакашвили је и држављанин САД-а, као и бивши председник Украјине Виктор Јушченко. Након пада с власти, за Сакашвилијем је расписана црвена потерница, и забрањен му је улазак у САД-е. Од руке правде крије га украјински председник Петро Потрошенко, кога че, ускоро, такође, снаћи злехуда судбина.

Сви који су издавали своју земљу агентима САД-а, били су добро и поштено плаћени. Ту нема никакве сумње. Када је престала потреба за њиховом службом, и њихови резиденти их се, моментално, одричу. Што је, такође, поштен однос.