[Павле]

Фарса под називом „Борба против ИСИЛ“

Питање свих питања је докле ће фарса НАТО „борба против терориста“ ИСИЛ-а бити настављана? Вероватно хоће, отварањем нових фронтова у другим деловима света који се тренутно пуне „избеглицама“ и „азилантима“ са данас ратом захваћених подручја.

НАТО је у својој новој стратегији означио две претње као главне: Русију и Исламску државу. Може се поставити питање како је НАТО дошао до овог закључка и како је успео да изједначи хиљадугодишњу културу и цивилизацију са Истока Европе са вандалима и терористима, људима који уништавају миленијумима старе споменике културе, са монструмима који људима секу главе и живе их спаљују. Поставља се питање и у коликој је мери у интересу НАТО земаља нестанак овог канцера Блиског истока, са обзиром на то да ни та „држава“ Ирака и Леванта није настала тако што је пала са Марса. Најзад, ту постоји и проблем огромног броја избеглица које долазе из тог подручја, а са тим и потенцијално стварање јужног фронта на тлу Европе против радикалног и експанзионистичког исламизма. На то САД и Европа громогласно ћути.

Дискурс Русије у западним очима није искрено промењен након краја Хладног рата. Русија је за њих и даље остала претња, иако је комунизам одавно пропао а она се повукла из свих земаља источног блока. Сваки знак јачања Русије, био он политички или економски, доносио је критике. Запад константно покушава да кроз све своје инструменте утицаја промени и дестабилизује Русију. Поред тога, прати се сваки потез Русије у ЗНД-у, па се не ретко могло чути да Путин издиже нову империју на простору бившег СССР. О томе сведоче и речи Жбигњева Бжежињског у интервјуу који је дао у марту месецу прошле године: „Евроазијска унија представља друго име поновног формирања Совјетског Савеза или царске Русије“. НАТО доктрина не види могућност постизања договора са Русијом око ракетног штита или око проналаска решења украјинске кризе. Он у Русији види претњу, не зато што је она реална, већ зато што што је то као политичка порука потребно Западу. Обуздавање Русије има за циљ њену изолацију, путем економских санкција и војним ширењем на Исток, чиме Вашигтон тежи осигуравању утицаја на европском континенту ради мирнијег „обрачуна“ са Кином. У ту сврху, уместо помоћи земљама које се суочавају са евентуалним тероризмом који би могао да се деси у случају да се не донесе правовремена политика према мигрантима, НАТО шаље трупе у Летонију и Естонију како би „превентивно спречиле руску агресију“

Исламисти су у историји били део стратегије САД. Када је СССР упао у Авганистан, недуго потом је створен и покрет отпора, чији су главни протагонисти били Осама Бин Ладен и поменути Бжежињски у својству главног геополитичког саветника Сједињених америчких држава. Читав концепт Талибана је осмишљен како би се ослабила руска моћ, нападали руски војници у Авганистану, а као крајњи циљ имало је пораз политике Москве у тој земљи. На сличан начин је настала и Исламска држава, која је у почетку у „умереној“ опозицији и Ал Нусра фронту имала за циљ рушење сиријског председника Башара ел Асада. Помоћ је нештедимице стизала из Лондона и Вашигтона, али је са друге стране Сирија адекватно реаговала уз помоћ Русије. Понашање НАТО у овој ситуацији доводи до закључка да докле год постоји Асад и Сиријска арапска армија заједно са Хезболахом и иранским КСИР-ом, Исламска држава не сме и не може да падне. Просто поражавајуће звуче подаци да је за 3 месеца извршено укупно 7.000 ваздушних напада на Исламску државу. За разлику од њих, Југославија je, која је била далеко од светске претње као што то представља ИСИЛ, бомбардована чак 21.000 пута!

НАТО ће наставити да води пропагандни рат против Русије јер је и настао као савез уперен против Русије. Његова сврха као таква се никада неће променити. У борби против „непријатеља“ се не бирају средства, било то да су нацисти из Азова или исламисти који секу шаке или главе својих заробљеника и неистомишљеника. То и није нешто ново за западне савезнике. Довољно је да се подсетимо примера сребреничких муџахедина, који су играли фудбал са посеченим српским главама. Искрена борба против ИСИЛ-а неће ни почети докле год се не испуни његова сврха – победа над Башаром ал Асадом. О томе сведоче и речи министра спољних послова Турске који каже да би уплитање Турске у овај сукоб имало за циљ борбу протиб Курда и исламиста, али и Асада.

Питање свих питања је докле ће фарса НАТО „борба против терориста“ ИСИЛ-а бити настављана? Вероватно хоће, отварањем нових фронтова у другим деловима света који се тренутно пуне „избеглицама“ и „азилантима“ са данас ратом захваћених подручја.

Аутор:Вукашин Неимаревић
Извор: Српски академски круг