[Ратко]

У мемаорима човек пише оно што види, а то је видео.
Нису сви, одред је тада имао стотинак људи. Похватани су они што су били у граду.

Видео је и чуо много тога, а друга је ствар шта је написао.

Сигурно је да он није могао тек тако да избегне и стрељање и концентрациони логор типа Маутхаузена. Неко врло утицајан је интервенисао за њега, а можда је учинио и неку специјалну услугу Немцима? Не тврдим да јесте, само размишљам. То је требао сам Кораћ да објасни. Био је дужан да каже како се изборио за ту привилегију у данима најмасовнијих покоља ''присталица Драже Михаиловића'', када су смртном казном кажњени и сви његови похватани борци.
И не само они, већ и њихови сарадници које је Гестапо хватао по Ужицама и околним селима, као дивље звери. Стрељано их је тачно 70. Од тога 39 активних четника, а остало сарадници. Сем једне жене, која је стрељана 25.10.1943, сви су ликвидирани 26.12.1942.
Два дана пре тог покоља Кораћ је из Бањичког логора (где је доведен 08.12) траснпортован у заробљенички логор.
Када је давао изјаву за књигу ''Ко су љотићевци?'', није могао да се сети ни имена свог ордонанса Костадина Трнавца, такође стрељаног тог крвавог 26. децембра.
Мени је то врло чудно. Најблаже речено.

Извештај о извршеном хапшењу:

Имена похапшених активних четника Кораћевог одреда: