23-07-2015, 03:45 PM
Осамдесет посто мештана Велике Дренове, родног села Добрице Ћосића, противи се да њихова школа понесе име овог партизанског комесара и идеолога. Мештани су тражили референдум, али им је то право ускраћено. Министарство просвете и многи бивши Ћосићеви другови комунисти, укључујући и оне који су сада у Крунском савету (видети крај чланка), надјачали су Дреновљане.
За све оне који мисле де ја Ћосић био добар писац, препоручујемо до сада најбољу анализу његових (не)дела, из пера Маринка Арсића Ивкова, под насловом “Корени НИН-ове награде“. Наиме, ова награда је установљена ради промовисања комунистичког духа у књижевности, а прва додела је каснила јер ни екипа стручњака није успела на време да упристоји Ћосићеве “Корене“. Сем тога, за комунисте неочекивано, те 1954. године појавио се роман Иве Андрића “Проклета авлија“, па га жири једностано није узео у разматрање.
Подсећамо и на чланак “Романописац из Агитпропа“, писан са комунистичким предзнаком, али они се најбоље познају. У овом чланку видимо да је Ћосић завршио калемарску школу – једину коју је имао – тек у зиму 1942/43. у Ваљеву, као и да му је (туђа) вила у Титовом комшилуку поклоњена негде око 1970, дакле тек пошто је постао “дисидент“. Оцена Ћосићевог књижевног дела је иста као у чланку Маринка Арсића Ивкова: безвредно.
О моралном лику Добрице Ћосића писао је епископ Атанасије Јевтић. Ћосић је директно фалсификовао догађаје у којима је учествовао, зато што је, пише еп. Атанасије, био “човек презаузет собом, скоро затвореник самосвојега, махом умишљенога, а засигурно дефетистичкога света, а он реални свет нихилистички дубоко презире, јер га није успео да преобликује „по својој слици и прилици“.
Подсећамо и на чланке Милослава Самарџића Демантујем књиге Добрице Ћосића као и Добрице, седи, један!
Следи чланак о побуни мештана Велике Дренове:
http://www.pogledi.rs/pobuna-mestana-dob...egovo-ime/
За све оне који мисле де ја Ћосић био добар писац, препоручујемо до сада најбољу анализу његових (не)дела, из пера Маринка Арсића Ивкова, под насловом “Корени НИН-ове награде“. Наиме, ова награда је установљена ради промовисања комунистичког духа у књижевности, а прва додела је каснила јер ни екипа стручњака није успела на време да упристоји Ћосићеве “Корене“. Сем тога, за комунисте неочекивано, те 1954. године појавио се роман Иве Андрића “Проклета авлија“, па га жири једностано није узео у разматрање.
Подсећамо и на чланак “Романописац из Агитпропа“, писан са комунистичким предзнаком, али они се најбоље познају. У овом чланку видимо да је Ћосић завршио калемарску школу – једину коју је имао – тек у зиму 1942/43. у Ваљеву, као и да му је (туђа) вила у Титовом комшилуку поклоњена негде око 1970, дакле тек пошто је постао “дисидент“. Оцена Ћосићевог књижевног дела је иста као у чланку Маринка Арсића Ивкова: безвредно.
О моралном лику Добрице Ћосића писао је епископ Атанасије Јевтић. Ћосић је директно фалсификовао догађаје у којима је учествовао, зато што је, пише еп. Атанасије, био “човек презаузет собом, скоро затвореник самосвојега, махом умишљенога, а засигурно дефетистичкога света, а он реални свет нихилистички дубоко презире, јер га није успео да преобликује „по својој слици и прилици“.
Подсећамо и на чланке Милослава Самарџића Демантујем књиге Добрице Ћосића као и Добрице, седи, један!
Следи чланак о побуни мештана Велике Дренове:
http://www.pogledi.rs/pobuna-mestana-dob...egovo-ime/