31-07-2015, 03:46 PM
Dobričin Rasinski odred streljao zarobljenike
V. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ | 31. jul 2015. 15:16 | Komentara: 0
Zašto u Velikoj Drenovi, Ćosićevom rodnom mestu, postoji protivljenje da škola ponese njegovo ime. Slavni pisac potpisan na izveštaj o likvidaciji kao - Gedža. Gorele škole
KLjUČNI razlog zašto su meštani Velike Drenove, rodnog sela čuvenog pisca Dobrice Ćosića, najavili bojkot nastave 1. septembra, kada škola ponese njegovo ime, jesu likvidacije u režiji Rasinskog partizanskog odreda u tom kraju, za vreme Drugog svetskog rata. Ćosić je u tom odredu bio zamenik političkog komesara sa partizanskim nadimkom Gedža.
O tome su ostali tek retki pisani tragovi, a jedan od njih govori o streljanju 15 ljudi. Objavljen je 1965. u Zborniku dokumenata NOR-a, gde se, u fusnoti, navodi da iza pseudonima Gedža stoji Ćosić. Nedavno ga je ponovo pronašao istraživač Ratko Leković.
Izveštavajući o streljanju petnaestorice nedićevaca, 27. juna 1943, Dragoslav Petrović - Gorski, komandant Rasinskog odreda, i Dobrica Ćosić - Gedža, zamenik političkog komesara, u izveštaju pišu: "Naši su preobučeni u nemačko odelo razoružali žandarmerijsku stanicu u Gornjem Stepošu. Plan je bio da još izdaleka govore nemački, a kada budu zaustavljeni da odgovore "Dojče Vermaht". Tako su upali u stanicu i kada su svukli i razoružali sve nedićevce, onda su ih saslušali i, pošto su svi bili bivši četnici, a i danas sarađuju sa dražinovcima, to su ih svih 15 streljali. Jedan je pukim slučajem ostao samo ranjen."
- Osim što svedoči o teškom zločinu, ubijanju ratnih zarobljenika, ovaj dokument savršeno ilustruje da primarni cilj partizana nije borba protiv okupatora i kvislinga (nedićevaca u ovom slučaju). Jer, zarobljenici nisu pobijeni zato što su nedićevci, već zato što su ranije bili u četnicima, a i dalje održavaju vezu sa "dražinovcima. Dakle, streljani su kao pomagači suparničkog pokreta - kaže Leković.
On govori da su u isto vreme i Nemci masovno streljali nedićevce koji su sarađivali sa četnicima. Baš tih dana kada je Rasinski odred pobio zarobljenike, Nemci su sprovodili masovna streljanja u tom kraju. Konkretno, 29. juna 1943. streljali su 575 pristalica Draže Mihailovića i komunista.
Leković izdvaja još jedan dokument. U svom izveštaju Glavnom štabu Srbije od 18. septembra 1943, štab Rasinskog odreda navodi: "Zbog stalnog sedenja nedićevaca i ljotićevaca u pojedinim našim podplaninskim selima u tvrdim zgradama (škole), koje su utvrdili sa bunkerima i napravili kasarne, upalili smo školske zgrade u selima Lomnica, Trmčare, Dvorane, G. Stepoš i Kupci. Poslednju pod borbom. Na ovaj način niko neće smeti od njih da dođe u koje od ovih sela, a još manje da zanoći."
Iz ovog dokumenta vidi se da u školama nije stalno boravila vojska, već su u njih povremeno dolazili nedićevci i ljotićevci, kaže Leković:
- Samo jedna od pet škola zapaljena je pod borbom. Ovaj dokument potpisao je Ćosićev saborac Janko Milojević (politički komesar), i iz njega se jasno vidi šta je radio odred, čiji je Dobrica bio jedan od rukovodilaca i "mozak operacija". U istom dokumentu navode se i podaci o "rekviziciji", tj. pljački stoke i pšenice od seljaka.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/dru...robljenike
![[Слика: p1100212.jpg]](http://www.dodaj.rs/f/2A/H2/49BilaES/p1100212.jpg)
V. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ | 31. jul 2015. 15:16 | Komentara: 0
Zašto u Velikoj Drenovi, Ćosićevom rodnom mestu, postoji protivljenje da škola ponese njegovo ime. Slavni pisac potpisan na izveštaj o likvidaciji kao - Gedža. Gorele škole
KLjUČNI razlog zašto su meštani Velike Drenove, rodnog sela čuvenog pisca Dobrice Ćosića, najavili bojkot nastave 1. septembra, kada škola ponese njegovo ime, jesu likvidacije u režiji Rasinskog partizanskog odreda u tom kraju, za vreme Drugog svetskog rata. Ćosić je u tom odredu bio zamenik političkog komesara sa partizanskim nadimkom Gedža.
O tome su ostali tek retki pisani tragovi, a jedan od njih govori o streljanju 15 ljudi. Objavljen je 1965. u Zborniku dokumenata NOR-a, gde se, u fusnoti, navodi da iza pseudonima Gedža stoji Ćosić. Nedavno ga je ponovo pronašao istraživač Ratko Leković.
Izveštavajući o streljanju petnaestorice nedićevaca, 27. juna 1943, Dragoslav Petrović - Gorski, komandant Rasinskog odreda, i Dobrica Ćosić - Gedža, zamenik političkog komesara, u izveštaju pišu: "Naši su preobučeni u nemačko odelo razoružali žandarmerijsku stanicu u Gornjem Stepošu. Plan je bio da još izdaleka govore nemački, a kada budu zaustavljeni da odgovore "Dojče Vermaht". Tako su upali u stanicu i kada su svukli i razoružali sve nedićevce, onda su ih saslušali i, pošto su svi bili bivši četnici, a i danas sarađuju sa dražinovcima, to su ih svih 15 streljali. Jedan je pukim slučajem ostao samo ranjen."
- Osim što svedoči o teškom zločinu, ubijanju ratnih zarobljenika, ovaj dokument savršeno ilustruje da primarni cilj partizana nije borba protiv okupatora i kvislinga (nedićevaca u ovom slučaju). Jer, zarobljenici nisu pobijeni zato što su nedićevci, već zato što su ranije bili u četnicima, a i dalje održavaju vezu sa "dražinovcima. Dakle, streljani su kao pomagači suparničkog pokreta - kaže Leković.
On govori da su u isto vreme i Nemci masovno streljali nedićevce koji su sarađivali sa četnicima. Baš tih dana kada je Rasinski odred pobio zarobljenike, Nemci su sprovodili masovna streljanja u tom kraju. Konkretno, 29. juna 1943. streljali su 575 pristalica Draže Mihailovića i komunista.
Leković izdvaja još jedan dokument. U svom izveštaju Glavnom štabu Srbije od 18. septembra 1943, štab Rasinskog odreda navodi: "Zbog stalnog sedenja nedićevaca i ljotićevaca u pojedinim našim podplaninskim selima u tvrdim zgradama (škole), koje su utvrdili sa bunkerima i napravili kasarne, upalili smo školske zgrade u selima Lomnica, Trmčare, Dvorane, G. Stepoš i Kupci. Poslednju pod borbom. Na ovaj način niko neće smeti od njih da dođe u koje od ovih sela, a još manje da zanoći."
Iz ovog dokumenta vidi se da u školama nije stalno boravila vojska, već su u njih povremeno dolazili nedićevci i ljotićevci, kaže Leković:
- Samo jedna od pet škola zapaljena je pod borbom. Ovaj dokument potpisao je Ćosićev saborac Janko Milojević (politički komesar), i iz njega se jasno vidi šta je radio odred, čiji je Dobrica bio jedan od rukovodilaca i "mozak operacija". U istom dokumentu navode se i podaci o "rekviziciji", tj. pljački stoke i pšenice od seljaka.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/dru...robljenike