[Ројалист]

На данашњи дан 17. август

1552. – Завршено је штампање прве књиге у Београду познате као „Београдско четворојеванђеље“. Књигу је крупним ћириличним словима, која је резао јероманах Мардарије, штампао Тројан Гундулућ, члан Дубровачке колоније у Београду, који је наставио посао кнеза Радише Димитријевића, после чије је смрти преузео штампарију.

1761. – Рођен је српски политичар и правник Сава Поповић, познат као Сава Текелија, председник Матице српске, народни добротвор. Великим завештањем од 150.000 форинти, неколико кућа и имања, основао је 1838. у Будимпешти задужбину „Текелијанум“ под управом Матице српске, како би српским ђацима из Војводине омогућио унивезитетско школовање у главном граду Угарске. Активно је учестововао у политичком животу угарских Срба и материјално је помогао Матици српску, која га је 1838. изабрала за доживотног председника. Бавио се научним радом и превођењем и написао занимљиве мемоаре „Грађа или материјал за описаније живота мога“. Пре Другог светског рата, Матица српска је из Будимпеште пренела у Нови Сад библиотеку „Текелијанума“, а зграда интерната је уз одштету уступљена Мађарима.

1876. – Рођен је српски генералштабни пуковник Драгутин Димитријевић Апис, главни инспиратор официрске завере и убиства краља Александра Обреновића и краљице Драге Машин 11. јуна 1903, чиме је одлучујуће допринео да се на српски престо врати династија Карађорђевић. Као начелник обавештајног одељења Главног генералштаба српске војске, повезао се с националноослободилачким покретима и организацијама Срба ван Србије, а 1911. је с неколико другова основао тајну организацију „Уједињење или смрт“, познату и као „Црна рука“, ради рушења Отоманске империје и Аустро-Угарске, како би био остварен народни идеал – уједињење српства.

1908. – Умро је српски писац Радоје Домановић, највећи српски сатиричар, који је оштро, критички и духовито сликао власт огрезлу у корупцију и насиље, лажно родољубље и до сервилности послушно грађанство. После завршетка Велике школе у Београду, био је наставник у Врању, Пироту и Лесковцу, а из службе је отпуштен као противник режима Обреновића. Од 1905. до смрти био је шеф коректора Државне штампарије у Београду. Уређивао је сатирични лист „Страдија“. Почео је реалистичким приповеткама из сеоског живота, али је убрзо почео да пише сатиру, створивши дела универзалне вредности. Дела: сатиричне приповетке „Страдија“, „Вођа“, „Данга“, „Мртво море“, „Краљевић Марко по други пут међу Србима“.