24-08-2015, 01:14 PM
Нисам се посебно бавио Војом Гролом, јер нисам нашао његову чврсту везу са четничким покретом Драже Михаиловића. Кроз то тражење нешто сам и записао.
Др.Војислав М. Грол/1911-1987/,правник и врстан правни писац. Докторирао права на бгд. Универзитету. Син Милана Грола. Води немачко порекло од Антона Грола, насељеника у Бачку. Војин деда, Стеван, по занимању кобасичар, примио је православље. Стеван је погинуо у српско-бугарском рату 1885, када је Милану било 9 година. А Војина баба, Миланова мајка била је српкиња Јулијана/1920 +/. Воја је живео у Смиљанићевој улици бр.9, у кући коју је изградила Миланова тетка Јулка, удата Петаковић. Она је купила плац на Славији од Франсиса Макензија и касније тестаментом оставила кућу сестри Јулијани, Војиниј баби. Војина мајка, Миланова жена, била је Љубица/1884-1929/, сестра песника Милана Ракића.
Воја је био ожењен Јеленом/1916/, ћерком адвоката Николе Стојановића, чланом Демократске странке и оснивачем СКК. Имао је сестру Милојку.
Као рез.пеш.п.наредник-ђак, 1935, положио испит за чин рез.пеш.п.поручника у Школи за рез.пеш.официре. Писао је за часопис -Архив за правне и друштвене науке-/Сразмерно претставништво и политичке странке, 1937;Tеорија институције Мариса Орија,1939/. Часопис је био орган бгд. Правног факултета. Најзначајија правна књига: -Правна мисао Милована Миловановића-, написана са Радомиром Д. Лукићем
Десимир Тошић тврди да Воја формално није био члан Демократске странке/омладине/, али потпуно близак. У Војиној кући, првих година окупације, тајно су се састајали чланови демокр. омладине. Тошић исто тврди да је Воја био става да не треба одлазити у шуму уколико не буде сарадње четника и партизана.
Др.Момир Миливојевић проф. бгд. Универзитета, у медаљону -Наш Драгаш Денковић-, наводи да је Воја Грол ишао на Равну Гору да би отуда вратио Миму Марковића, дипл.правника, сина проф.др. Божидара С. Марковича/1950+/. Грол се вратио необаљена посла јер Мима није хтео да напуси четнике.
После рата, на једном од суђења Миловану Ђиласу, Воја је био у групи његових адвоката, али тужилац да би то спречио, све их је позвао за сведоке. Такође и Драги Јовановић, управник града Београда, током окупације, позивао се на неке комунисте и чланове демокр. стране/Воја Грол/, како им је помогао, али му то на суђењу није ни разматрано.
Извори: -Време- Анатомија једног морала,22.март 2012;- Службени бојни листови - за нов.1937 и за мај 1939; -Позоришне новине- бр.56, нов.2011; Биографија Милана Ракића...
Др.Војислав М. Грол/1911-1987/,правник и врстан правни писац. Докторирао права на бгд. Универзитету. Син Милана Грола. Води немачко порекло од Антона Грола, насељеника у Бачку. Војин деда, Стеван, по занимању кобасичар, примио је православље. Стеван је погинуо у српско-бугарском рату 1885, када је Милану било 9 година. А Војина баба, Миланова мајка била је српкиња Јулијана/1920 +/. Воја је живео у Смиљанићевој улици бр.9, у кући коју је изградила Миланова тетка Јулка, удата Петаковић. Она је купила плац на Славији од Франсиса Макензија и касније тестаментом оставила кућу сестри Јулијани, Војиниј баби. Војина мајка, Миланова жена, била је Љубица/1884-1929/, сестра песника Милана Ракића.
Воја је био ожењен Јеленом/1916/, ћерком адвоката Николе Стојановића, чланом Демократске странке и оснивачем СКК. Имао је сестру Милојку.
Као рез.пеш.п.наредник-ђак, 1935, положио испит за чин рез.пеш.п.поручника у Школи за рез.пеш.официре. Писао је за часопис -Архив за правне и друштвене науке-/Сразмерно претставништво и политичке странке, 1937;Tеорија институције Мариса Орија,1939/. Часопис је био орган бгд. Правног факултета. Најзначајија правна књига: -Правна мисао Милована Миловановића-, написана са Радомиром Д. Лукићем
Десимир Тошић тврди да Воја формално није био члан Демократске странке/омладине/, али потпуно близак. У Војиној кући, првих година окупације, тајно су се састајали чланови демокр. омладине. Тошић исто тврди да је Воја био става да не треба одлазити у шуму уколико не буде сарадње четника и партизана.
Др.Момир Миливојевић проф. бгд. Универзитета, у медаљону -Наш Драгаш Денковић-, наводи да је Воја Грол ишао на Равну Гору да би отуда вратио Миму Марковића, дипл.правника, сина проф.др. Божидара С. Марковича/1950+/. Грол се вратио необаљена посла јер Мима није хтео да напуси четнике.
После рата, на једном од суђења Миловану Ђиласу, Воја је био у групи његових адвоката, али тужилац да би то спречио, све их је позвао за сведоке. Такође и Драги Јовановић, управник града Београда, током окупације, позивао се на неке комунисте и чланове демокр. стране/Воја Грол/, како им је помогао, али му то на суђењу није ни разматрано.
Извори: -Време- Анатомија једног морала,22.март 2012;- Службени бојни листови - за нов.1937 и за мај 1939; -Позоришне новине- бр.56, нов.2011; Биографија Милана Ракића...

